Чланак у дневном листу Политика поводом књиге Вање Станишића „СТАРЕ КЊИГЕ ЈАГИЋЕВЕ БИБЛИОТЕКЕ”
После ове трагедије, у годинама између два светска рата, Српски семинар (како се тада називала Катедра за српски језик са јужнословенским језицима) истрајно је обнављао своју библиотеку. Најзначајнији подухват у обнови књижног фонда била је куповина библиотеке највећег светског слависте тога времена Ватрослава Јагића, управника бечке Славистике. Библиотека је бројала 30.000 наслова, а најстарији од њих потичу из 16. и 17. века. То што је ова библиотека припала Београдском универзитету, и поред тога што су за њу били заинтересовани и други угледни европски универзитети, нарочито Универзитет у Брну, сматрало се великим успехом српске дипломатије и министра просвете Светозара Прибићевића. Тако је у просторијама Српског семинара збринута најважнија и најбогатија библиотека Београдског универзитета.
Међутим, после само две деценије, 6. априла 1941. године, Капетан Мишино здање је бомбардовано, а на страницама „Политике” читамо: „Кроз кров на крилу зграде, са угла Улице Вука Караџића и Студентског трга, авионска бомба је пробила сва три спрата, заривши се дубоко у подрумско тле. Но темељна старинска грађевина – једно од најлепших обележја старог Београда – одолела је притиску и разарању.” Из пера библиотекарке Загорке Лилић-Михајловић, сведока овог немилог догађаја, сазнајемо још и да се библиотека „нашла у кршу од срушеног материјала и срче када је бомба пробила кроз слушаоницу на другом спрату, свечану салу на првом и тачно кроз средину одаје у којој се библиотека налазила, сручила подове и таванице са горњих спратова, повукавши собом ормане са књигама у дубоку рупу коју је бомба начинила”.
Проф. Александар Белић и други угледни професори Српског семинара удружили су се да спасавају шта се могло спасти. Како је у „Политици” написала госпођа Лилић-Михајловић, „у општем расулу које је тада настало, није недостајало родољубиве присебности да се учини најнеопходније: да се књиге изваде из рушевина и да се спасу за науку и потомство”.
Нажалост, ни шестоаприлским бомбардовањем нису се завршила страдања библиотеке Српског семинара. Тадашња библиотекарка извештава да се „у завршним борбама за ослобођење Београда, када је већи део града био слободан, Капетан Мишино здање нашло на линији фронта”. „Из просторија библиотеке, која се налазила с лица зграде у приземљу, непријатељи су давали последњи отпор. Многи ормани са књигама били су оборени и коришћени као наслони за гађање, књиге разбацане, врата разваљена, нузпросторије и ходници према дворишту остали су у највећем хаосу и загађени, при чему су коришћене и књиге.”
Судбина најугледније библиотеке Београдског универзитета и с њом нераздвојног Капетан Мишиног здања јесу приближена и увећана слика судбине српске културе кроз историју. Осуђени смо, изгледа, на вечни круг подизања из пепела, праћен вољом и енергијом надахнутих појединаца, који изгарају као да граде за вечност, после чега следе нова згаришта, а онда и поновне обнове.
Савез славистичких друштава Србије управо је објавио књигу „Старе књиге Јагићеве библиотеке”, чији је аутор др Вања Станишић, професор Катедре за српски језик. Прецизан попис и опис најстаријих књига Српског семинара које је обрадио проф. Станишић у својој књизи (она се може бесплатно преузети на сајту Савеза славистичких друштава Србије) треба да послужи и као позив најважнијим државним институцијама да помогну Катедри за српски језик и Филолошком факултету да обезбеде боље услове за чување и обнову најстаријих књига катедарске библиотеке. Група наставника окупила се око уваженог професора Ђорђа Трифуновића, великог историчара књижевности, али и стручњака за бригу о старим књигама, спремног да предводи обнову и рестаурацију највреднијих књига, што би уз његово искуство и вољу чланова Катедре, а уз помоћ министарстава културе и просвете, могло да нас удружи да и наше генерације одуже свој део дуга који кроз цео 20. век повезује професоре Београдског универзитета у напору да очувају наше културно наслеђе.
Изворни чланак можете пронаћи на адреси:
http://www.politika.rs/scc/clanak/468319/Generacijska-briga-o-vrednoj-univerzitetskoj-biblioteci
У издању Савеза славистичких друштава Србије објављена је књига др Вање Станишића „Старе књиге Јагићеве библиотеке“, још једна публикација у едицији „Славистички списи“.
Електронско издање преузмите на страници http://ssds.org.rs/publikacije/
У неочекивану посету Београду крајем протекле седмице пристигао је шпански слависта др Рафаел Гусман Тирадо, професор Катедре за грчку и словенску филологију Универзитета у Гранади и члан Президијума Међународне асоцијације предавача руског језика и књижевности – http://wpd.ugr.es/~rguzman/.
Током свог боравка, одржао је састанке са проф. др Анђелком Пејовић, управницом Катедре за иберијске студије, и доц. др Далибором Соколовићем, управником Катедре за славистику и потпредседником Савеза славистичких друштава Србије.
Теме разговора обухватиле су могућности унапређења сарадње београдских филолога са колегама из Гранаде, као и успостављање директних институционалних односа између српских и шпанских славистичких организација.
У издању Савеза славистичких друштава Србије објављена је књига др Вање Станишића „Ћирилички документи XVIII века из Боке которске“, још једна публикација у едицији „Славистички списи“. Тема овог издања јесу графијске и ортографске одлике наше писмености XVIII века с простора Боке которске и суседних области.
Електронско издање преузмите на страници http://ssds.org.rs/publikacije/
Од 6. до 10. новембра 2020. године, путем Зума, одржана је Друга научно-практична школа србистике „Доминанте српске културе” (Вторая научно-практическая школа сербистики «Доминанты сербской культуры»), у чијој су организацији учествовали Филолошки факултет Московског државног универзитета „М. В. Ломоносов”, Институт за лингвистичка истраживања Руске академије наука, Институт за славистику Руске академије наука и Филолошки факултет Универзитета у Београду. У име Организационог комитета Школе србистике, приликом свечаног отварања, учеснике Школе су поздравили и др Андреј Н. Собољев (Андрей Н. Соболев) са Института за лингвистичка истраживања Руске академије наука и са Марбуршког универзитета, који је и научни руководилац Школе, доц. др Екатерина И. Јакушкина (Екатерина И. Якушкина) са Филолошког факултета Московског државног универзитета „М. В. Ломоносов” и проф. др Рајна Драгићевић са Филолошког факултета Универзитета у Београду, изразивши захвалност свим полазницима овогодишње Школе, као и господину Небојши Јанковићу за пружену подршку раду Школе.
Програм Друге научно-практичне школе србистике обухватио је предавања наставника и научника из различитих истраживачких центара, као и четири округла стола, посвећена излагањима студената са универзитета у Београду, Бањој Луци, Крагујевцу, Москви, Нижњем Новгороду, Нишу, Новом Саду, Санкт Петербургу и Црној Гори. Предавања су била из области језика ‒ проф. др Андреј Н. Собољев (Институт за лингвистичка истраживања Руске академије наука, Марбуршки универзитет), др Ана А. Плотникова (Анна А. Плотникова; Институт за славистику Руске академије наука), проф. др Софија Милорадовић (Институт за српски језик САНУ, Филозофски факултет Универзитета у Приштини, са привременим седиштем у Косовској Митровици), проф. др Виктор Савић (Институт за српски језик САНУ, Филолошки факултет Универзитета у Београду), из књижевности ‒ проф. др Данијела Поповић Николић (Филозофски факултет Универзитета у Нишу), доц. др Мина Ђурић (Филолошки факултет Универзитета у Београду) и културе ‒ академик Анатолиј А. Турилов (Анатолий Аркадьевич Турилов; инострани члан САНУ, Институт за славистику Руске академије наука), доц. др Александар А. Новик (Александр А. Новик; Музеј антропологије и етнографије „Петар Велики” Руске академије наука, Санктпетербуршки државни универзитет) и Ксенија В. Мељчакова (Ксения В. Мельчакова; Институт за славистику Руске академије наука).
Након садржајних предавања и реферата следиле су свестране и занимљиве дискусије које су учесницима Друге научно-практичне школе србистике омогућиле увиде у разноврсна поља компаративних, интердисциплинарних истраживања језика, књижевности и културе. Учесници овогодишње Школе србистике изразили су наду да ће оваква врста окупљања и рада студената и предавача из више наставно-научних центара имати и у будућности успеха и да ће бити дугог и богатог трајања.
Од 8. до 10. септембра у Варшави је одржана онлајн конференција Słowotwórstwo w przestrzeni komunikacyjnej. Организатор конференције био је Институт за славистику Пољске академије наука и Комисија за творбу речи Међународног славистичког комитета. На конференцији су учествовали и српски представници – проф. др Рајна Драгићевић са Филолошког факултета Универзитета у Београду и проф. др Милан Ајџановић са Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду.
У издању Савеза славистичких друштава Србије објављена је књига доц. др Далибора Соколовића „Преглед историје словачког стандардног језика“, још једна публикација у едицији „Славистички списи“. Књига доноси хронолошки приказ развојних етапа словачког језичког стандарда.
У част празника Ћирила и Методија и Дана словенске писмености Национални универзитет „Иван Франкo” у Лавову, у сарадњи са Институтом за славистику, Катедром за словенску филологију, Катедром за пољску филологију Националног универзитета у Лавову и Катедром за пољски језик Универзитета „Николa Коперник” у Торуњу, 21. и 22. маја 2020. године, организовао је традиционални XXVIII међународни славистички колоквијум, овога пута, због епидемиолошких разлога, посредством одговарајуће видео-платформе. Организациони комитет Колоквијума, на челу са проф. др Алом Татаренко (Алла Татаренко), управником Катедре за словенску филологију Националног универзитета у Лавову и др Игором Шпиком (Iгор Шпик), директором Института за славистику Националног универзитета у Лавову, уз изврсну програмску и техничку подршку својих колега, свим учесницима пленарног, завршног заседања и секција омогућио је изузетно квалитетан рад, како током излагања реферата, тако и у оквиру времена предвиђеног за дискусије, чиме је први пут у историји одржавања овог Колоквијума скуп реализован онлајн, а, по сведочењу учесника, са подједнаким научним жаром и успехом као и претходни скупови у Лавову.
После свечаног отварања Колоквијума и поздравних речи домаћина и организатора скупа, уследило је пленарно заседање, у оквиру кога су се, кроз 3Д презентацију показали домети археолошких открића и реконструисао начин живота староседелаца плиснеске области. Кроз представљање славистичких издања из Лавова, учесници скупа могли су подробно да се упознају са најновијим научним достигнућима лавовске славистике.
Током два дана Колоквијума учесници из Украјине, Пољске, Белорусије, Италије, Немачке, Словачке, Словеније и Србије представљали су своја истраживања у секцијама посвећеним изучавању језика, књижевности и историје културе. Научно разноврсне и актуалне теме из морфологије, лексикологије, фразеологије, норме и других лингвистичких области разматране су на материјалу различитих словенских језика. Од грађе из историје словенских књижевности до постмодерних и савремених аутора, истраживачи су дискутовали о темама које се тичу канона, рецепције једне књижевности у другој говорној средини, о питањима приказа границе и емиграције у књижевним делима, а сагледавали су истраживане изворе и у компаративном контексту у односу на ликовну и музичку уметност, електронске медије и др. У оквиру секције историје културе учесници скупа су се бавили научним пољима која су се односила на теме одређених народних песама, питања развитка штампе, наративе везане за Источну и Централну Европу и многе друге, док су се у свакој секцији, према извештајима које су учесници имали прилике да добију на крају скупа од модератора секција, водиле живе и развијене научне дискусије.
При завршним разматрањима поводом Колоквијума, уз истицање беспрекорне организације, искрене ревности свих учесника у оквиру реализације скупа и суштинске врлине филолошких сусрета, који су и у отежаним околностима уз вољу посвећених изучавалаца оствариви, закључено је да је по многим аспектима и за учеснике и за организаторе овај скуп, како у историји Колоквијума, тако и шире, представио једну врсту важне споне у доменима сарадње више образовних и научних центара и означио достојан начин одржавања континуитета у обележавању значајног датума за историју словенских језика, књижевности и култура.