Проф. др Бошко Сувајџић (1965), рођен у Драгињу. Гимназију учио у Шапцу. Магистрирао и докторирао на Филолошком факултету у Београду.
Бошко Сувајџић ради као редовни професор за Народну књижевност на Катедри за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета Универзитета у Београду. Објавио је монографије Јунаци и маске (Друштво за српски језик и књижевност, 2005), Иларион Руварац и народна књижевност (Институт за књижевност и уметност, Београд, 2007), Певач и традиција (Завод за уџбенике, 2010), Дновиде воде: фолклорни елементи у српској књижевности (Орфеус-Филолошки факултет, 2012), Орао се вијаше: предвуковски записи српске усмене поезије, Litteraria Serbica 6, уредник Јован Пејчић, Филозофски факултет у Нишу, Филолошки факултет – Београд, Ниш, 2014; Књига о Вуку (Албатрос плус, 2018), Како упокојити игру (КОВ, Чигоја штампа, 2018). Приредио антологије Народна књижевност. Епске песме у старијим записима (1998) и Епске песме о хајдуцима и ускоцима (2003). Објавио око 200 научних прилога у домаћој и страној стручној периодици.
Бошко Сувајџић је управник Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима (Филолошки факултет, Београд) и заменик управника Међународног славистичког центра (Филолошки факултет, Београд). Председник је Управног одбора Вукове задужбине и члан УО Задужбине „Десанка Максимовић“. Потпредседник Друштва за српски језик и књижевност Србије.
Бошко Сувајџић је први председник обновљеног Удружења фолклориста Србије (2014–2020). Главни је уредник Годишњака Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима (Филолошки факултет, Београд) и члан редакција часописа Анали Филолошког факултета (Филолошки факултет, Београд), Књижевност и језик (Друштво за српски језик и књижевност Србије, Београд), као и уредништва едиције Савремена српска драма и часописа Драма, које издаје Удружење драмских писаца Србије.
Бошко Сувајџић је за књигу Иларион Руварац и народна књижевност добио награду Вукове задужбине за науку у 2007. години, а за књигу Певач и традиција награду „Миле Недељковић“ за најбољу фолклористичку студију објављену у 2010. години (Аранђеловац).
Када је реч о књижевном раду, Бошко Сувајџић је публиковао збирку песама Сонети. Ватре (2013), Anima viva (2016), Направи ваздух. Изабране и нове песме (Културни центар Новог Сада, 2018). У едицији „Изабране драме“ Удружења драмских писаца Србије изашла му је књига изабраних драма Перитеорион (2015). Превео је са бугарског језика роман Антона Дончева Витез Свете књиге (Народна књига, Београд, 2003). У оквиру програма „Корак ка позоришту“ Удружења драмских писаца Србије у позоришту „Модерна гаража“ у Београду изведене су му драме Вишњић (2004), Иларион (2008) и Перитеорион (2011). На Вуковом сабору 2017. године у Тршићу изведена му је драма Вишњић, а 2019. године драмски комад Одбегли принц.
За збирку песама Сонети. Ватре добио је награду „Задужбине Веселина Лучића“ за најбоље књижевно остварење наставника и сарадника Универзитета у Београду за 2014. годину, а за збирку Anima viva награду „Мирослав Антић“ за 2016. годину. Добитник награде Бранковог кола „Печат вароши сремскокарловачке“ за збирку песама Направи ваздух за 2018. годину, као и награде „Раваничанин“ Српске духовне академије Параћин за укупни допринос српској поезији (2020). Добитник је награде „Златни беочуг“ Културно-просветне заједнице Београда за трајни допринос култури Београда (2016) и „Вукове награде“ за свеукупни допринос развоју културе у Републици Србији и свесрпском културном простору (2018).
Као председник Управног одбора Вукове задужбине, проф. Сувајџић је развио свестрану научну, организациону и уредничку активност. Као члан Одбора Вукове задужбине за доделу награда у науци, Удружења драмских писаца Србије, као и Управног одбора Задужбине „Десанка Максимовић“, чији је био в.д. управник, активно је и плодотворно присутан више деценија на научној и културној сцени Србије.
Поводом великих јубилеја, Бошко Сувајџић је, са тимом еминентних стручњака, у издању Вукове задужбине и Чигоја штампе, приредио репрезентативне књиге на немачком, руском, енглеском и француском језику, са избором текстова из дела Вука Стеф. Караџића (Mündliches Volksgut der Serben – Српска усмена народна баштина).
Проф. др Бошко Сувајџић је као председник Међународног комитета слависта, са сарадницима, организовао историјски XVI међународни конгрес слависта, први у Београду, са преко 1000 учесника из 43 земље Европе и света у којима се изучава славистика, што је јединствен научни подвиг на пољу хуманистичких наука и изванредна промоција србистике, али и града Београда и државе Србије у славистичком свету 2018. године. Конгрес је одржан на Филолошком факултету у Београду под високим покровитељством председника Републике Србије и покровитељством Града Београда. Организатори су били Међународни комитет слависта и Савез славистичких друштава Србије, суорганизатори Филолошки факултет Универзитета у Београду и САНУ.