После дуге и тешке болести, 13. фебруара 2026. године, заувек нас је напустила Екатерина Ивановна Јакушкина, професор српског језика на Катедри за славистику Филолошког факултета Московског државног универзитета. Бавила се лексиком српског језика из семантичке, ареалне и етнолингвистичке перспективе. Била је ученица академика Светлане Толстој и професора Владимира Гуткова.

За својих непуних 50 година дала је немерљив допринос руској србистици. Последњих година нарочито се интересовала за истраживање лексичких разлика у српском језику у Србији и Републици Српској. Та истраживања засновала је на теренском раду, али и на пажљиво састављеном упитнику који су попуњавали студенти из оба српска ентитета.

Са С. Зимодро и С. Милићевић написала је уџбеник за српски језик намењен руским студентима „Полный курс сербского языкаˮ. У овом уџбенику пажња је посвећена свим нивоима српског језика – од фонетике, преко граматике, до семантике српског језика.

Са групом аутора посвећено је радила на изради српско-руског речника. Овај пројекат није завршен, а стигло се до слова И. Према њеној замисли, овај речник треба да садржи око сто хиљада речи и да помогне руским говорницима да лакше савладају српски језик, али и да им олакша читање српске књижевности. Због тога се у овај речник уносе и архаизми, оказионализми, чак и историзми.

Екатерина Јакушкина основала је Школу србистике, која је била намењена проучавању доминанти српске културе. Овај једнонедељни семинар намењен је руским и српским студентима србистике којима предавања из српског језика, књижевности и културе држе српски и руски универзитетски професори. Прва Школа србистике одржана је 2019. године, а до данас је организовано седам таквих семинара. Главни мотив проф. Јакушкине да организује овај семинар заснован је на њеној жељи да се руски и српски студенти србистике упознају још као студенти и да наставе доживотну сарадњу.

Године 2017, Екатерина Јакушкина превела је на руски језик капитално дело академика Павла Ивића Српски народ и његов језик. Исте године објавила је монографију Сербская лексика в южнославянском и общеславянском контексте, а годину дана касније, 2018. године, појавила се и њена монографија Сербская народная культура в зеркале языка.

Током маја 2024. године, Екатерина И. Јакушкина организовала је српски диктат у више градова Русије. Говорници којима је руски језик матерњи у више градова Русије истовремено су решавали тест са задацима посвећеним провери знања о српском језику, књижевности, историји, географији и култури.

Године 2024, Екатерина Ивановна Јакушкина награђена је Повељом Савеза славистичких друштава Србије за допринос србистици у Русији.

Нека је вечна слава и хвала Екатерини Јакушкиној!

Од 30. јануара до 1. фебруара 2026. године на Филолошком факултету у Београду, у организацији Друштвa за српски језик и књижевност Србије, одржан је 67. Републички зимски семинар за наставнике и професоре српског језика и књижевности. Оквирна тема „Статус наставе српског језика и књижевности у савременом тренутку” окупила је око 1400 колегиница и колега, који су садржаје пратили уживо и онлајн.

Програм је обухватао пленарна предавања, радионице, разговор са писцем, округли сто, хорски наступ, доделу награда најуспешнијим ученицима и наставницима. У недељу, 1. фебруара, пленарно предавање „Нобеловци у настави књижевности” одржала је проф. др Мина Ђурић, потпредседник Савеза славистичких друштава Србије.

У понедељак, 22. децембра, одржана је скупштина Савеза славистичких друштава Србије. Скупштини су присуствовали чланови Управног одбора Савеза, као и представници славистичких институција из Београда, Новог Сада, Ниша и Крагујевца. Присутнима су представљени резултати рада Савеза током 2025. године. На изборној скупштини за председника Савеза славистичких друштава Србије поново је изабрана проф. др Рајна Драгићевић. За потпредседника је изабрана проф. др Мина Ђурић. За чланове Управног одбора реизабрани су проф. др Бранко Вранеш и доц. др Никола Радосављевић, а изабрана је и доц. др Тања Гаев. Проф. др Рајна Драгићевић, председник Савеза славистичких друштава Србије, изложила је план рада за 2026. годину.

На отварању 55. Научног састанка у Вукове дане, које је одржано 17. септембра 2025. године, професору др Роберту Ходелу свечано је уручена Повеља Савеза славистичких друштава Србије за 2025. годину. Награда се додељује страним славистима за дугогодишњи научни допринос у проучавању српског језика или српске књижевности, као и српским славистима који имају високе научне резултате у вези са промоцијом србистике и славистике у свету.

 

Професор др Андреја Желе, академик Словеначке академије наука и уметности, одржала је 10. септембра 2025. године у Матици српској меморијално предавање у част академику Предрагу Пиперу. Тема предавања гласила је „О простору у језику: овог пута на примеру словеначког”. Меморијална предавања одржавају се од прошле године, а организатор је Савез славистичких друштава Србије са Матицом српском, Институтом за српски језик САНУ, Филолошким факултетом Универзитета у Београду и Филозофским факултетом Универзитета у Новом Саду. Овим предавањима негујемо успомену на професора Предрага Пипера, истакнутог српског лингвисту, чије животно дело представља непресушни извор научне инспирације и подстицај за нова теоријска промишљања и проучавања српског и других словенских језика.

Током свог боравка у Србији, професор Андреја Желе одржала је и предавање у Институту за српски језик САНУ. Предавање је било веома посећено, а било је посвећено квалификаторима којима се у лексикографији обележавају лексеме различитог степена нормативне прихватљивости.

Од 25. до 30. августа 2025. године одржан је XVII Међународни екстраординарни конгрес слависта у Паризу. Делегацију Србије представљало је више од четрдесет слависта, који су учествовали у секцијама, на тематским блоковима, округлим столовима или са постер рефератима. Академик Александар Лома одржао је пленарно предавање. Секцијски и постер реферати српских слависта објављени су у монографији „Српска славистика”, чији су уредници проф. др Рајна Драгићевић и проф. др Бошко Сувајџић, а издавач је Савез славистичких друштава Србије. Монографија је објављена на сајту Савеза, а тридесет штампаних примерака поклоњено је страним славистима на конгресу.

Савез славистичких друштава Србије послао је на Сорбону неколико стотина славистичких публикација које су објављене од XVI Међународног конгреса слависта у Београду (2018) до Конгреса у Паризу (2025). Књиге су превезене дипломатском поштом захваљујући Министарству спољних послова Републике Србије. Српски речници, монографије, зборници и часописи били су изложени на Сорбони, на изложби славистичких књига, заједно са таквим публикацијама других земаља, учесница конгреса. Библиотека српских књига остала је у Паризу као поклон Сорбони и део славистичке библиотеке Катедре за славистику Универзитета Сорбона.

Међународни славистички центар организовао је округли сто посвећен стогодишњици изучавања србистике у Француској. Овај догађај пропраћен је објављивањем колективне монографије „Сто година србистике у Француској”, чији су уредници проф. др Драгана Мршевић Радовић и проф. др Бошко Сувајџић. Помоћ за објављивање ове значајне монографије Савез славистичких друштава Србије добио је од Канцеларије за јавну и културну дипломатију, која представља огранак Министарства спољних послова Републике Србије.

Током трајања ове значајне манифестације, у резиденцији Амбасаде Србије организован је свечани пријем за учеснике и организаторе Конгреса.
Српска делегација имала је пријем и у Културном центру Србије, а тамо се разговарало о даљој сарадњи и могућностима представљања српске славистике у Паризу.

У периоду 2–4. јуна 2025. године, у организацији Одсека за словенску филологију Универзитета у Гранади, одржана је 6. међународна славистичка конференција GranaSlavic 2025 (https://www.granaslavic2025.com). На програму конференције (https://www.granaslavic2025.com/program) нашли су се и реферати учесника са универзитета у Београду, Крагујевцу, Нишу и Новом Саду. Конференција је била прилика да се представе тренутна славистичка истраживања и оснажи комуникација међу славистичким академским центрима широм Европе.

У Институту за бугарски језик Бугарске академије наука у Софији, 14. маја 2025. године отворена је изложба посвећена др Марину Младенову, дугогодишњем професору бугаристике на Катедри за српски језик са јужнословенским језицима Филолошког факултета. Аутор ове садржајне изложбе је др Радостина Стојанова, лектор за бугарски језик на Филолошком факултету у Београду и сарадник Института за бугарски језик БАН. На отварању изложбе говорила је проф. др Рајна Драгићевић, која је нагласила улогу проф. Младенова не само у развоју српске бугаристике већ и српске новинарске стилистике. Проф. Младенов је својим научним делима, речницима, преводима и уџбеницима оставио дубок траг у српско-бугарским културним везама.