У оквиру пројекта „Језик у покрету, уметност у речи: О језику кроз уметност”, који је финансирала Национална агенција за академску размену (број пројекта BJP/PJP/2025/1/00037), гости Хуманистичко-економске академије у Лођу (Пољска) од 26-29. 5. 2026. били су студенти (10) и наставници (4) Полонистике и Русистике Катедре за славистику Филолошког факултета Универзитета у Београду.

Разноврсним и изузетним програмом за студенте обухваћене су свакодневне радионице попут: градске игре „Пољски језик у урбаном простору”; квиза „Фамилијада – језичка игра”; креирања стрипова „Од речи до речи” (радионица је одржана у Центру за стрип и интерактивну нарацију); „Шлагер на наш начин” (музичке, језичке и визуелне радионице); „Пољска у покрету – говор тела, језик плеса”; доживљавање позоришта као начина учења о култури и језику „Уроните у културу – позоришна језичка путовања” (увод у представу „Луде маказе”).

Наставници су учествовали у семинару за предаваче из Пољске и Србије „Пољски језик – међународни изазови”, којом приликом су изнели моделе и начине будуће сарадње и учешћа у евентуалним наредним пројектима.

За све учеснике организован је одлазак у позориште на интерактивну представу „Луде маказе”, када су гледаоци учествовали у својству детектива и сведока у решавању убиства које се догодило у представи.

Сви учесници програма добили су сертификате, после закључних запажања и сугестија.

За све учеснике обезбеђене су повратне авионске карте, смештај у хотелу у центру Лођа, ручак у мензи Академије и вечере на различитим локацијама, које су уједно биле дружење са колегама са Академије и студентима, а оно и јесте најзначајније за усавршавање знања о пољском језику, књижевности и култури.

Учешће у пројекту допринело је стицању нових знања и искустава како за студенте, тако и за наставнике, као и успостављању нових контаката и идејама за будућу сарадњу.

Прилажемо и слике са предивног боравка и усавршавања у Лођу.

Монографија која је пред читаоцем настала је као резултат дугогодишњег истра­ж­и­вања контаката и веза између српског и бугарског фолклора. Те везе су важне, дуготрајне и комплексне. Између ти­­по­ло­шких, ге­нетичких и пое­ти­чких узајамности балканских етно­кул­турних заједница станују и стари, наслеђени не­спо­ра­зу­ми и нови, непознати страхови. Једини начин да превазиђемо ове непознанице у бу­ду­ћно­сти јесте да се што бо­ље упознамо једни са другима у заједничкој прошлости, често оп­терећеној уза­ја­мним не­спо­разумима и предрасудама.

У раду је извршена систематизација богате српске и бугарске литературе о природи ве­­за између поменутих фолклорних традиција. Српски и бугарски фолклор сагледавају се из ју­­жнословенске перспективе, која подразумева заједничка историјска искуства, сижејне мо­де­­­ле, јунаке, формуле. Посебно су истражене аналогије између српске и бу­­га­р­ске усмене епике, детектоване на плану мотива, сижеа, формула и јунака (вој­вода Момчило, Мар­ко Кра­­љевић, Бановић Секула, Старина Новак, Дијете Грујица и др.). Дужна пажња по­све­ћена је ставовима бугарских истраживача према феномену бугарштица, као нај­ста­ри­јег за­бе­ле­же­ног облика усменог епског певања код Јужних Словена. Питања рецепције косовске епске легенде у бугарској фолклорној традицији, става према Вуку и Вуковом делу у бугарској фолклористици, као и према Марку Краљевићу у балканском ареалу, само су неке од истакнутих тематских целина у овој монографији. Низ сту­дија по­све­ћен је поетичким проблемима – типовима јунака, формулама и сижејним мо­де­лима. Од­нос поетике и жанра нужно се намеће као једно од исходишних питања у ко­мпа­ративној ана­лизи српског и бугарског фолклора у интеркултурном коду.

У петак, 22. маја 2026. године, у организацији Славистичког друштва Србије, а у сарадњи са Савезом славистичких друштава Србије, на Филолошком факултету у Београду одржана је свечаност поводом обележавања Дана словенске писмености, посвећена словенским просветитељима Светом Ћирилу и Методију.

У разноврсном програму учествовали су наставници и студенти Филолошког факултета: одржане су пригодне беседе, приказане су нове књиге у издању Славистичког друштва Србије и Савеза славистичких друштава Србије, на словенским језицима су читани одабрани текстови посвећени словенским апостолима, а кроз хорска извођења прикладно су музички оплемењени наступи.

Свечаност је окупила велики број заинтересованих колегиница и колега, изучавалаца словенских језика, књижевности и култура, као и представника амбасада словенских земаља и културних центара у Србији.

Један од беседника на овој свечаности била је и проф. др Мина Ђурић, потпредседник Савеза славистичких друштава Србије, са темом која се тицала тумачења фигура Ћирила и Методија у делима српске књижевности 20. века. О монографијама и зборницима које је Савез славистичких друштава Србије објавио током 2025. године у оквирима програма говориле су студенткиње Ката Ђорђевић, Миљана Калабинес Стојановић, Вања Крстић, Магдалина Тмушић и Миона Чолић са Катедре за српски језик са јужнословенским језицима.

Дана 20. маја 2026. године одржана је онлајн међународна научна конференција „Лексичко застаревање”. Овај скуп организовали су Филолошко друштво „Речи” и Савез славистичких друштава Србије. Учесници из Србије, Словеније, Бугарске, Пољске, Русије и Америке представили су резултате својих истраживања о архаизацији лексике у словенским језицима. Реферати са ове конференције биће објављени у зборнику чији ће издавач бити Савез славистичких друштава Србије.

У суботу, 25. априла 2026. године, у организацији Савеза славистичких друштава Србије, одржана је међународна научна конференција „Руска србистика данас. Међународна научна конференција посвећена сећању на научни допринос професора Екатерине Ивановне Јакушкине (1977–2026)”. На конференцији су учествовали слависти који су представили резултате српско-руских пројеката којима је руководила проф. Јакушкина, а међу учесницима били су и академик Светлана Михајловна Толстој, ментор Екатерине Ивановне, као и студенти србистике Московског државног универзитета, који су под руководством проф. Јакушкине писали своје дипломске радове и докторске дисертације. Конференцији су присуствовали, слушали реферате и учествовали у дискусији и бројни слависти са Филолошког факултета Универзитета у Београду, Института за српски језик САНУ, Московског државног универзитета, Института за славистику РАН, Института за лингвистичка истраживања РАН и других значајних научних институција.

Весна Николић, „XVII Међународни конгрес слависта (Париз: Универзитет Сорбона, 25–30. август 2025)” (Славистика, 29/2, 2025, стр. 435–440) (ПРЕУЗМИТЕ ЧЛАНАК)

Савез славистичких друштава Србије и Институт за дечју књижевност склопили су 30. марта 2026. године Протокол о сарадњи. У Протоколу који су потписали проф. др Рајна Драгићевић, у име Савеза славистичких друштава Србије, и др Милутин Ђуричковић, директор Института за дечју књижевност, стоји да ће наше две институције организовати заједничке пројекте, културне догађаје, научне и стручне скупове, промоције, као и да ће објављивати заједничке публикације и књиге. Свечаном потписивању Протокола присуствовали су проф. др Мина Ђурић, потпредседник Савеза славистичких друштава Србије, доц. др Никола Радосављевић, члан Управног одбора Савеза, као и доц. др Весна Николић, члан Скупштине Савеза. Савез славистичких друштава Србије, по природи својих задужења, отворен је за сарадњу са свим институцијама које се баве проучавањем српског језика и књижевности, као и словенских језика и књижевности.

После дуге и тешке болести, 13. фебруара 2026. године, заувек нас је напустила Екатерина Ивановна Јакушкина, професор српског језика на Катедри за славистику Филолошког факултета Московског државног универзитета. Бавила се лексиком српског језика из семантичке, ареалне и етнолингвистичке перспективе. Била је ученица академика Светлане Толстој и професора Владимира Гуткова.

За својих непуних 50 година дала је немерљив допринос руској србистици. Последњих година нарочито се интересовала за истраживање лексичких разлика у српском језику у Србији и Републици Српској. Та истраживања засновала је на теренском раду, али и на пажљиво састављеном упитнику који су попуњавали студенти из оба српска ентитета.

Са С. Зимодро и С. Милићевић написала је уџбеник за српски језик намењен руским студентима „Полный курс сербского языкаˮ. У овом уџбенику пажња је посвећена свим нивоима српског језика – од фонетике, преко граматике, до семантике српског језика.

Са групом аутора посвећено је радила на изради српско-руског речника. Овај пројекат није завршен, а стигло се до слова И. Према њеној замисли, овај речник треба да садржи око сто хиљада речи и да помогне руским говорницима да лакше савладају српски језик, али и да им олакша читање српске књижевности. Због тога се у овај речник уносе и архаизми, оказионализми, чак и историзми.

Екатерина Јакушкина основала је Школу србистике, која је била намењена проучавању доминанти српске културе. Овај једнонедељни семинар намењен је руским и српским студентима србистике којима предавања из српског језика, књижевности и културе држе српски и руски универзитетски професори. Прва Школа србистике одржана је 2019. године, а до данас је организовано седам таквих семинара. Главни мотив проф. Јакушкине да организује овај семинар заснован је на њеној жељи да се руски и српски студенти србистике упознају још као студенти и да наставе доживотну сарадњу.

Године 2017, Екатерина Јакушкина превела је на руски језик капитално дело академика Павла Ивића Српски народ и његов језик. Исте године објавила је монографију Сербская лексика в южнославянском и общеславянском контексте, а годину дана касније, 2018. године, појавила се и њена монографија Сербская народная культура в зеркале языка.

Током маја 2024. године, Екатерина И. Јакушкина организовала је српски диктат у више градова Русије. Говорници којима је руски језик матерњи у више градова Русије истовремено су решавали тест са задацима посвећеним провери знања о српском језику, књижевности, историји, географији и култури.

Године 2024, Екатерина Ивановна Јакушкина награђена је Повељом Савеза славистичких друштава Србије за допринос србистици у Русији.

Нека је вечна слава и хвала Екатерини Јакушкиној!

Од 30. јануара до 1. фебруара 2026. године на Филолошком факултету у Београду, у организацији Друштвa за српски језик и књижевност Србије, одржан је 67. Републички зимски семинар за наставнике и професоре српског језика и књижевности. Оквирна тема „Статус наставе српског језика и књижевности у савременом тренутку” окупила је око 1400 колегиница и колега, који су садржаје пратили уживо и онлајн.

Програм је обухватао пленарна предавања, радионице, разговор са писцем, округли сто, хорски наступ, доделу награда најуспешнијим ученицима и наставницима. У недељу, 1. фебруара, пленарно предавање „Нобеловци у настави књижевности” одржала је проф. др Мина Ђурић, потпредседник Савеза славистичких друштава Србије.