У Институту за српски језик САНУ, 14. септембра 2026. године, проф. др Митра Рељић одржала је меморијално предавање у част академику Предрагу Пиперу. Тема предавања професорке Рељић гласила је „Савремени проблеми српског културног идентитета”. Свечаност је отпочела поздравним речима др Владана Јовановића, директора Института за српски језик САНУ, који је подсетио на бројне активности и функције академика Предрага Пипера у Институту за српски језик. Затим је проф. Рајна Драгићевић, председник Савеза славистичких друштава Србије, подсетила да се меморијална предавања одржавају од 2024. године, у организацији Савеза славистичких друштава Србије, у сарадњи са Матицом српском, Институтом за српски језик САНУ, Филолошким факултетом Универзитета у Београду и Филозофским факултетом Универзитета у Новом Саду. Затим је проф. др Људмила Поповић, председник Одбора за организацију меморијалних предавања, поздравила присутне и представила проф. др Митру Рељић. Професорка Поповић је нарочито истакла научне теме из области русистике, србистике и славистике које су повезивале научне путеве проф. Митре Рељић и њеног ментора, академика Предрага Пипера. Након уводних, поздравних речи, публици се обратила проф. др Митра Рељић, која је одржала инспиративно предавање о идентитетским питањима српског народа. Након предавања, проф. др Људмила Поповић и проф. др Рајна Драгићевић уручиле су професорки Митри Рељић Повељу „Академик Предраг Пипер” за неговање сећања на научно дело Предрага Пипера и за значајан допринос србистици и славистици. Лауреату су уручене и пробране монографије у издању Савеза славистичких друштава Србије. Професор Митра Рељић је трећи добитник ове престижне повеље. Први прималац признања био је академик Срето Танасић, а други академик Андреа Желе.

У оквиру пројекта „Језик у покрету, уметност у речи: О језику кроз уметност”, који је финансирала Национална агенција за академску размену (број пројекта BJP/PJP/2025/1/00037), гости Хуманистичко-економске академије у Лођу (Пољска) од 26-29. 5. 2026. били су студенти (10) и наставници (4) Полонистике и Русистике Катедре за славистику Филолошког факултета Универзитета у Београду.

Разноврсним и изузетним програмом за студенте обухваћене су свакодневне радионице попут: градске игре „Пољски језик у урбаном простору”; квиза „Фамилијада – језичка игра”; креирања стрипова „Од речи до речи” (радионица је одржана у Центру за стрип и интерактивну нарацију); „Шлагер на наш начин” (музичке, језичке и визуелне радионице); „Пољска у покрету – говор тела, језик плеса”; доживљавање позоришта као начина учења о култури и језику „Уроните у културу – позоришна језичка путовања” (увод у представу „Луде маказе”).

Наставници су учествовали у семинару за предаваче из Пољске и Србије „Пољски језик – међународни изазови”, којом приликом су изнели моделе и начине будуће сарадње и учешћа у евентуалним наредним пројектима.

За све учеснике организован је одлазак у позориште на интерактивну представу „Луде маказе”, када су гледаоци учествовали у својству детектива и сведока у решавању убиства које се догодило у представи.

Сви учесници програма добили су сертификате, после закључних запажања и сугестија.

За све учеснике обезбеђене су повратне авионске карте, смештај у хотелу у центру Лођа, ручак у мензи Академије и вечере на различитим локацијама, које су уједно биле дружење са колегама са Академије и студентима, а оно и јесте најзначајније за усавршавање знања о пољском језику, књижевности и култури.

Учешће у пројекту допринело је стицању нових знања и искустава како за студенте, тако и за наставнике, као и успостављању нових контаката и идејама за будућу сарадњу.

Прилажемо и слике са предивног боравка и усавршавања у Лођу.

Монографија која је пред читаоцем настала је као резултат дугогодишњег истра­ж­и­вања контаката и веза између српског и бугарског фолклора. Те везе су важне, дуготрајне и комплексне. Између ти­­по­ло­шких, ге­нетичких и пое­ти­чких узајамности балканских етно­кул­турних заједница станују и стари, наслеђени не­спо­ра­зу­ми и нови, непознати страхови. Једини начин да превазиђемо ове непознанице у бу­ду­ћно­сти јесте да се што бо­ље упознамо једни са другима у заједничкој прошлости, често оп­терећеној уза­ја­мним не­спо­разумима и предрасудама.

У раду је извршена систематизација богате српске и бугарске литературе о природи ве­­за између поменутих фолклорних традиција. Српски и бугарски фолклор сагледавају се из ју­­жнословенске перспективе, која подразумева заједничка историјска искуства, сижејне мо­де­­­ле, јунаке, формуле. Посебно су истражене аналогије између српске и бу­­га­р­ске усмене епике, детектоване на плану мотива, сижеа, формула и јунака (вој­вода Момчило, Мар­ко Кра­­љевић, Бановић Секула, Старина Новак, Дијете Грујица и др.). Дужна пажња по­све­ћена је ставовима бугарских истраживача према феномену бугарштица, као нај­ста­ри­јег за­бе­ле­же­ног облика усменог епског певања код Јужних Словена. Питања рецепције косовске епске легенде у бугарској фолклорној традицији, става према Вуку и Вуковом делу у бугарској фолклористици, као и према Марку Краљевићу у балканском ареалу, само су неке од истакнутих тематских целина у овој монографији. Низ сту­дија по­све­ћен је поетичким проблемима – типовима јунака, формулама и сижејним мо­де­лима. Од­нос поетике и жанра нужно се намеће као једно од исходишних питања у ко­мпа­ративној ана­лизи српског и бугарског фолклора у интеркултурном коду.

У петак, 22. маја 2026. године, у организацији Славистичког друштва Србије, а у сарадњи са Савезом славистичких друштава Србије, на Филолошком факултету у Београду одржана је свечаност поводом обележавања Дана словенске писмености, посвећена словенским просветитељима Светом Ћирилу и Методију.

У разноврсном програму учествовали су наставници и студенти Филолошког факултета: одржане су пригодне беседе, приказане су нове књиге у издању Славистичког друштва Србије и Савеза славистичких друштава Србије, на словенским језицима су читани одабрани текстови посвећени словенским апостолима, а кроз хорска извођења прикладно су музички оплемењени наступи.

Свечаност је окупила велики број заинтересованих колегиница и колега, изучавалаца словенских језика, књижевности и култура, као и представника амбасада словенских земаља и културних центара у Србији.

Један од беседника на овој свечаности била је и проф. др Мина Ђурић, потпредседник Савеза славистичких друштава Србије, са темом која се тицала тумачења фигура Ћирила и Методија у делима српске књижевности 20. века. О монографијама и зборницима које је Савез славистичких друштава Србије објавио током 2025. године у оквирима програма говориле су студенткиње Ката Ђорђевић, Миљана Калабинес Стојановић, Вања Крстић, Магдалина Тмушић и Миона Чолић са Катедре за српски језик са јужнословенским језицима.

Дана 20. маја 2026. године одржана је онлајн међународна научна конференција „Лексичко застаревање”. Овај скуп организовали су Филолошко друштво „Речи” и Савез славистичких друштава Србије. Учесници из Србије, Словеније, Бугарске, Пољске, Русије и Америке представили су резултате својих истраживања о архаизацији лексике у словенским језицима. Реферати са ове конференције биће објављени у зборнику чији ће издавач бити Савез славистичких друштава Србије.

У суботу, 25. априла 2026. године, у организацији Савеза славистичких друштава Србије, одржана је међународна научна конференција „Руска србистика данас. Међународна научна конференција посвећена сећању на научни допринос професора Екатерине Ивановне Јакушкине (1977–2026)”. На конференцији су учествовали слависти који су представили резултате српско-руских пројеката којима је руководила проф. Јакушкина, а међу учесницима били су и академик Светлана Михајловна Толстој, ментор Екатерине Ивановне, као и студенти србистике Московског државног универзитета, који су под руководством проф. Јакушкине писали своје дипломске радове и докторске дисертације. Конференцији су присуствовали, слушали реферате и учествовали у дискусији и бројни слависти са Филолошког факултета Универзитета у Београду, Института за српски језик САНУ, Московског државног универзитета, Института за славистику РАН, Института за лингвистичка истраживања РАН и других значајних научних институција.

Весна Николић, „XVII Међународни конгрес слависта (Париз: Универзитет Сорбона, 25–30. август 2025)” (Славистика, 29/2, 2025, стр. 435–440) (ПРЕУЗМИТЕ ЧЛАНАК)

Савез славистичких друштава Србије и Институт за дечју књижевност склопили су 30. марта 2026. године Протокол о сарадњи. У Протоколу који су потписали проф. др Рајна Драгићевић, у име Савеза славистичких друштава Србије, и др Милутин Ђуричковић, директор Института за дечју књижевност, стоји да ће наше две институције организовати заједничке пројекте, културне догађаје, научне и стручне скупове, промоције, као и да ће објављивати заједничке публикације и књиге. Свечаном потписивању Протокола присуствовали су проф. др Мина Ђурић, потпредседник Савеза славистичких друштава Србије, доц. др Никола Радосављевић, члан Управног одбора Савеза, као и доц. др Весна Николић, члан Скупштине Савеза. Савез славистичких друштава Србије, по природи својих задужења, отворен је за сарадњу са свим институцијама које се баве проучавањем српског језика и књижевности, као и словенских језика и књижевности.