Категорија: Актуелности

Белоруско-српске књижевне везе као тема предавања доц. Ане Наумове

Доц. Ана Наумова са Филолошког факултета Белоруског државног универзитета у Минску (https://bsu.by/faculties/filologicheskiy-fakultet-d) крајем новембра 2021. године реализовала је наставничку мобилност на Филолошком факултету Универзитета у Београду, у оквиру програма Еразмус+. Тим поводом на Катедри за славистику и Катедри за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета уприличено је више сусрета и дискусија о предавању српског језика као страног, превођењу српске књижевности у Белорусији и изучавању белоруског језика, књижевности и културе у Србији.

Посебну пажњу заинтересоване публике привукло је и предавање „Иво Андрић у белоруско-српским књижевним везама” колегинице Наумове, одржано 24. новембра 2021. године на Филолошком факултету у Београду, а које је било реализовано у комбинованој форми, уз учешћа уживо и на даљину. Предавању су присуствовали и у разговорима учествовали наставници више катедара Филолошког факултета, истраживачи из других научних институција и студенти основних, мастер и докторских академских студија. Скуп су поздравили проф. др Александар Јерков и проф. др Далибор Соколовић, координатор мобилности у оквиру програма Еразмус+ на Филолошком факултету, а програмом је модерирала доц. др Мина Ђурић.

Кроз богат приказ историје белоруско-српских књижевних веза и научног изучавања српске књижевности у Белорусији, колегиница Ана Наумова је анализирала рецепцију Андрићевих дела у оквирима тумачења, могућности превођења и предавања, те отворила широки хоризонт за дискусију о будућности академских изучавања белоруско-српских књижевних веза.

“Словенски језици: генеалогија и идеологија”

У издању Савеза славистичких друштава Србије објављена је нова књига проф. др Данка Шипке “Словенски језици: генеалогија и идеологија”, која се бесплатно може преузети на сајту Савеза: http://ssds.org.rs/publikacije_preuzimanje/SipkaStoryofSlavicSrpskiFinal.pdf

Школа србистике

Шестог и седмог новембра одржана је трећа по реду Школа србистике, у организацији Филолошког факултета Универзитета М. В. Ломоносова у Москви, Института за славистику Руске акдемије наука, Института за лингвистичка истраживања Руске академије наука и Филолошког факултета Универзитета у Београду. Учесници Школе били су студенти србистике из Москве, Београда, Нижњег Новгорода, Санкт Петербурга, Ниша и Никшића, као и професори из Москве, Београда и Бањалуке. Србију су представљали студенти Анђела Митић, Драгана Дукић, Наталија Јевтовић, Стеван Јовићевић, Небојша Ђорђевић и Магда Миликић, а Савез славистичких друштава представљали су доц. др Бранко Вранеш (као један од предавача) и проф. др Рајна Драгићевић (као члан Организационог комитета Школе србистике).

Међународна научна конференција поводом обележавања 200 година од рођења Ф. М. Достојевског, Институт за славистику Руске академије наука

Поводом обележавања 200 година од рођења Ф. М. Достојевског Институт за славистику Руске академије наука (https://inslav.ru/) организовао је 19. и 20. октобра 2021. године Међународну научну конференцију Восприятие творчества Ф.М. Достоевского в славянском зарубежье.

Конференција је одржана у комбинованој форми (уз учешћа уживо и на даљину), а окупила је проучаваоце из различитих институција посвећених славистичким истраживањима у Русији, Пољској, Словачкој, Србији, Украјини, Хрватској, Чешкој. Поетички утицаји књижевног опуса Достојевског разматрани су из перспективе богате и динамичне рецепције у словенским земљама. У том контексту је доц. др Мина Ђурић (Филолошки факултет Универзитета у Београду) представила и значај Бахтинових тумачења полифоније на примерима дела Достојевског, анализирајући три периода стваралачке рецепције Достојевског у српској књижевности 20. века (Творческое восприятие полифонического романа Ф.М. Достоевского в сербской литературе ХХ в.), док је међу темама било заступљено и компаративно истраживање доц. др Василисе Шљивар (Филолошки факултет Универзитета у Београду) поводом тумачења интертекстуалних релација које је Казаков успостављао према стваралаштву Достојевског (Ф.М. Достоевский – учитель Владимира Казакова).

Питања како је у источнословенским, западнословенским и јужнословенским земљама читан, превођен и/или тумачен Достојевски у другој половини 19, током 20. и првих деценија 21. века, отворила су бројне теме за промишљања и будућа истраживања, о чему сведочи и квалитетан програм ове конференције: https://inslav.ru/conference/19-20-oktyabrya-2021-g-vospriyatie-tvorchestva-fm-dostoevskogo-v-slavyanskom-zarubezhe.

Скуп “Актуелна питања српског правописа”

На Филолошком факултету у Београду, 23. октобра, одржан је скуп “Актуелна питања српског правописа”. Организатори скупа били су Матица српска и Одбор за стандардизацију српског језика. На скупу су учествовали представници свих релевантних институција које се баве српским језиком у Србији, Црној Гори и Републици Српској. Учесници су расправљали о важећем Правопису Матице српске и давали предлоге за његову прераду, уједначавање и актуализацију.

Конференција на даљину Комисије за творбу речи у словенским језицима Међународног комитета слависта

У организацији Универзитета у Прешову (Словачка), од 7. до 9. септембра одржана је конференција на даљину Комисије за творбу речи у словенским језицима Међународног комитета слависта:
Slovanská slovotvorba: synchrónia, inovácie, neologizácia (Slavic Word-formation: Synchrony, Innovations, Neologization / Славянское словообразование: синхрония, инновации, неологизация). Србију су на тој конференцији представљали проф. др Рајна Драгићевић са Филошког факултета у Београду и проф. др Милан Ајџановић са Филозофског факултета у Новом Саду. 

XLVIII меѓународна научна конференција

У организацији Филолошког факултета Универзитета у Скопљу, у Охриду је 3. и 4. септембра одржана XLVIII меѓународна научна конференција при Меѓународниот семинар за македонски јазик, литература и култура. Координатор лингвистичког дела конференције била је проф. др Станислава Тофоска Јанеска. На овој конференцији учествовала је проф. др Рајна Драгићевић.

ПОЛОЖАЈ СРПСКОГА ЈЕЗИКА У САВРЕМЕНОМ ДРУШТВУ: ИЗАЗОВИ, ПРОБЛЕМИ, РЕШЕЊА – Закључци са скупа Матице српске

Поводом усвајања Закона о родној равноправности (у даљем тексту: Закон), којим су угрожене уставне слободе грађана, граматичка структура, речник и појмовни систем српскога језика (или других језика, зависно од тумачења Закона, односно намере предлагача Закона), као и достигнућа два столећа развоја науке о српском језику и бриге о српском књижевном, односно стандардном језику, Матица српска и Одбор за стандардизацију српског језика организовали су 3. јула 2021. године скуп истакнутих стручњака из области српског језика и друштвено-хуманистичких наука (лингвистике, науке о књижевности, социологије, филозофије, класичних наука, права, теологије).
На скупу су разматрани различити проблеми и ризици које носи употреба „родно осетљивог језика“, али и друге неповољне и изразито забрињавајуће одредбе садржане у Закону.

Цео текст можете преузети на линку

Позив за пријављивање постер-реферата за конгрес у Паризу

Информација о учешћу на XVII Међународном конгресу слависта у Паризу 2023. године

 

ПОЗИВ ЗА  ПРИЈАВЉИВАЊЕ ПОСТЕРА

 

Поштоване колегинице и колеге,

Савез славистичких друштава Србије обавештава вас да један од начина учешћа на XVII Међународном конгресу слависта у Паризу (од 28. августа до 1. септембра 2023. године) представља презентација постера. Овакав облик рада на Конгресу намењен је млађим истраживачима – асистентима и другим студентима докторских студија.

Аутори плаката имаће прилику да их представе током конгреса.

Пријаве треба послати на адресу Савеза славистичких друштава Србије до 30. септембра 2021. године:  ssd@fil.bg.ac.rs

Пријава за плакат треба да садржи име и презиме аутора, универзитет или институт, степен студија, електронску адресу, апстракт на српском језику који треба да обухвата до 1000 словних места са белинама и кључне речи.

Пријаве ће размотрити комисије Савеза славистичких друштава Србије, а коначну одлуку о прихватању постера Савез ће објавити до 30. децембра 2021. године.  Аутори прихваћених постера имаће прилику да објаве реферате  у посебној публикацији на пролеће 2023. године.

Информације о постерима могу се пронаћи на сајту организатора Конгреса:

https://mks-paris.sciencesconf.org/resource/page/id/12

Важне информације о припремама за Конгрес у Паризу можете пронаћи и на сајту Савеза славистичких друштава Србије: http://ssds.org.rs/# ,у рубрици МКС.

 

Молимо колегинице и колеге да имају у виду да Савез славистичких друштава Србије неће бити у могућности да сноси трошкове котизације, пута и смештаја за учешће на Конгресу.

 

Срдачни поздрави,

Савез славистичких друштава Србије

ПОЗИВ ЗА ПРИЈАВЉИВАЊЕ СЕКЦИЈСКИХ РЕФЕРАТА

Информација о учешћу на XVII Међународном конгресу слависта у Паризу 2023. године

Поштоване колегинице и колеге,

Савез славистичких друштава Србије обавештава вас да започиње формирање српске делегације на XVII Међународном конгресу слависта, који ће се одржати у Паризу, од 28. августа до 1. септембра 2023. године.

Делегацију Србије која учествује са секцијским рефератима чиниће 30 слависта.

Пријаве треба послати на адресу Савеза славистичких друштава Србије до 30. септембра 2021. године:  ssd@fil.bg.ac.rs

Пријаве за секцијске реферате размотриће комисије Савеза славистичких друштава Србије, а коначну одлуку о прихватању секцијских реферата Савез ће објавити до 30. децембра 2021. године.  Прихваћени реферати биће објављени у посебној публикацији на пролеће 2023. године.

Пријава за секцијски реферат треба да садржи име и презиме аутора, афилијацију, електронску адресу, апстракт на српском језику који треба да обухвата до 1000 словних места са белинама и кључне речи. Истраживања која се пријављују треба да имају значај за славистику уопште, а не само за србистику.

Теме конгреса подељене су у одељке, а о њима се можете информисати на веб страници организатора Међународног конгреса слависта:

https://mks-paris.sciencesconf.org/data/pages/Tematika_Paris_2023.pdf.

Информације о осталим облицима рада на Конгресу, а то су тематски блокови, округли столови, постери, доступне су на веб страници Конгреса: https://mks-paris.sciencesconf.org/

Важне информације о припремама за Конгрес у Паризу можете пронаћи и на сајту Савеза славистичких друштава Србије: http://ssds.org.rs/# , у рубрици МКС.

 

Молимо колегинице и колеге да имају у виду да Савез славистичких друштава Србије неће бити у могућности да сноси трошкове котизације, пута и смештаја за учешће на Конгресу.

 

Срдачни поздрави,

Савез славистичких друштава Србије