Од 29. јуна до 2. јула на Универзитету у Санкт Петербургу одржана је међународна конференција “Язык в координатах массмедиа”, коју је подржао фонд Русский мир. Проф. Рајна Драгићевић одржала је пленарно предавање на тој конференцији: “Медиатексты как источник изучения новейших словообразовательных и лексико-семантических изменении в современном сербском языке”.

Друго предавање, 16. мај 2022: https://www.youtube.com/watch?v=csei9w5ip–Q
Треће предавање, 23. мај 2022:  https://www.youtube.com/watch?v=79jcH6OEodc

Српска академија наука и уметности је 2021. годину посветила и обележавању сто педесет година од рођења Јована Дучића (https://www.sanu.ac.rs/godina-akademika-jovana-ducica/). Тим поводом је током 2021. године уприличено неколико свечаних скупова и академија где је представљена разноврсност Дучићевог опуса и његових тумачења, постављена изложба Јован Дучић: трагање за новим аутора проф. др Злате Бојовић, редовног члана САНУ, организован научни скуп Јован Дучић – песник и дипломата, приређене књиге Јован Дучић: живот, дело, време на српском и на енглеском језику, чији су уредници проф. др Љубодраг Димић, редовни члан САНУ, и проф. др Јован Делић, дописни члан САНУ.

Више свечаних тематских скупова и академија показало је свежину Дучићевог песничког и есејистичког стваралаштва, која је била посредована зналачким глумачким казивањима, као и врсним тумачењима Љубомира Симовића, редовног члана САНУ, Мира Вуксановића, редовног члана САНУ, и проф. др Јована Делића, дописног члана САНУ, а у оквиру једног од скупова пропаћена и композицијама инспирисаним Дучићевим стиховима чији је аутор Светислав Божић, дописни члан САНУ. Различити по форматима, свечани скупови су посведочили снагу присутности Дучићевих дела како међу стручном, тако и широм читалачком публиком.

Од 7. септембра до 7. новембра 2021. године у Галерији Српске академије наука и уметности могла је да се посети изложба Јован Дучић: трагање за новим (https://www.sanu.ac.rs/jovan-ducic-traganje-za-novim/). Кроз богату документарну и архивску грађу из неколико музејских, библиотечких и научних центара, ова јединствена монографска изложба приказала је целовити Дучићев опус, осликала Дучићев живот у Требињу, Београду и бројним градовима Европе и света током дипломатске каријере, осветлила Дучићев однос према Академији, поетичким сапутницима и саговорницима, и забележила изузетну посећеност. Аутор изложбе и пропратног каталога је проф. др Златa Бојовић, редовни члан САНУ, а изложбу је два пута недељно у току њеног трајања стручно водила доц. др Мина Ђурић са Филолошког факултета Универзитета у Београду.

На научном скупу Јован Дучић – песник и дипломата, који је одржан 9. и 10. децембра 2021. године у Свечаној сали САНУ, кроз тридесет два изложена реферата, представљено је иновативно ишчитавање Дучићевог дела из перспективе компаративних, интердисциплинарних и интермедијалних приступа (https://www.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2021/12/Program-Jovan-Du%C4%8Di%C4%87.pdf). Продубљеност покренутих тумачења Дучићевих књижевних остварења резултираће зборником научних радова, чија се објава планира у 2022. години. Након свечаног почетка скупа, који су отворили проф. др Владимир Костић, академик и председник САНУ, академик Злата Бојовић, председник Организационог одбора, и дописни члан САНУ Јован Делић, приказан је документарни филм Кроз Требиње са… Јованом Дучићем (https://www.youtube.com/watch?v=kIcTvkOof2k), чији су аутори Тамара Стојановић, Сара Арва и Иван Праштало, студенти и чланови Продукције Алумнија Филолошког факултета, а саговорници су Драга Бошковић (рођ. Дучић), Љиљана Нинковић из Народне библиотеке Требиње и доц. др Мина Ђурић.

Уредничко деловање проф. др Љубодрага Димића, редовног члана САНУ, и проф. др Јована Делића, дописног члана САНУ, у оквиру књиге Јован Дучић: живот, дело, време, која је приређена на српском и на енглеском језику, окупило је прилоге који приказују Дучићеву биографију и библиографију, Дучићев стваралачки рад (поезију, путописе, есеје и друга прозна дела), као и Дучићеву позицију у Академији, а аутори засебних поглавља према редоследу у публикацији су: Јован Делић (аутор више поглавља), Миладин Милошевић, Љубодраг Димић, Мина Ђурић, Владимир Гвозден, Александар Милановић, Недељка Бјелановић, Владан Бајчета, Злата Бојовић, Драгана Крстић Лукић и Светлана Симоновић Мандић. Доступност издања на два језика и целовитост истраживања Дучићевог живота и опуса допринеће и рецепецији у контексту вишеструких читалачких интересовања на различитим говорним подручјима.

Поменутим манифестацијама и публикацијама Српска академија наука и уметности годину Јована Дучића придружује претходним обележавањима јубилеја Јована Цвијића, Стојана Новаковића, Михаила Петровића Аласа, Слободана Јовановића и Владана Ђорђевића, а наставља праћењем знаменитих годишњица истакнутих чланова САНУ, наше културе, науке и друштва.

Доц. Ана Наумова са Филолошког факултета Белоруског државног универзитета у Минску (https://bsu.by/faculties/filologicheskiy-fakultet-d) крајем новембра 2021. године реализовала је наставничку мобилност на Филолошком факултету Универзитета у Београду, у оквиру програма Еразмус+. Тим поводом на Катедри за славистику и Катедри за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета уприличено је више сусрета и дискусија о предавању српског језика као страног, превођењу српске књижевности у Белорусији и изучавању белоруског језика, књижевности и културе у Србији.

Посебну пажњу заинтересоване публике привукло је и предавање „Иво Андрић у белоруско-српским књижевним везама” колегинице Наумове, одржано 24. новембра 2021. године на Филолошком факултету у Београду, а које је било реализовано у комбинованој форми, уз учешћа уживо и на даљину. Предавању су присуствовали и у разговорима учествовали наставници више катедара Филолошког факултета, истраживачи из других научних институција и студенти основних, мастер и докторских академских студија. Скуп су поздравили проф. др Александар Јерков и проф. др Далибор Соколовић, координатор мобилности у оквиру програма Еразмус+ на Филолошком факултету, а програмом је модерирала доц. др Мина Ђурић.

Кроз богат приказ историје белоруско-српских књижевних веза и научног изучавања српске књижевности у Белорусији, колегиница Ана Наумова је анализирала рецепцију Андрићевих дела у оквирима тумачења, могућности превођења и предавања, те отворила широки хоризонт за дискусију о будућности академских изучавања белоруско-српских књижевних веза.

Поводом обележавања 200 година од рођења Ф. М. Достојевског Институт за славистику Руске академије наука (https://inslav.ru/) организовао је 19. и 20. октобра 2021. године Међународну научну конференцију Восприятие творчества Ф.М. Достоевского в славянском зарубежье.

Конференција је одржана у комбинованој форми (уз учешћа уживо и на даљину), а окупила је проучаваоце из различитих институција посвећених славистичким истраживањима у Русији, Пољској, Словачкој, Србији, Украјини, Хрватској, Чешкој. Поетички утицаји књижевног опуса Достојевског разматрани су из перспективе богате и динамичне рецепције у словенским земљама. У том контексту је доц. др Мина Ђурић (Филолошки факултет Универзитета у Београду) представила и значај Бахтинових тумачења полифоније на примерима дела Достојевског, анализирајући три периода стваралачке рецепције Достојевског у српској књижевности 20. века (Творческое восприятие полифонического романа Ф.М. Достоевского в сербской литературе ХХ в.), док је међу темама било заступљено и компаративно истраживање доц. др Василисе Шљивар (Филолошки факултет Универзитета у Београду) поводом тумачења интертекстуалних релација које је Казаков успостављао према стваралаштву Достојевског (Ф.М. Достоевский – учитель Владимира Казакова).

Питања како је у источнословенским, западнословенским и јужнословенским земљама читан, превођен и/или тумачен Достојевски у другој половини 19, током 20. и првих деценија 21. века, отворила су бројне теме за промишљања и будућа истраживања, о чему сведочи и квалитетан програм ове конференције: https://inslav.ru/conference/19-20-oktyabrya-2021-g-vospriyatie-tvorchestva-fm-dostoevskogo-v-slavyanskom-zarubezhe.

На Филолошком факултету у Београду, 23. октобра, одржан је скуп “Актуелна питања српског правописа”. Организатори скупа били су Матица српска и Одбор за стандардизацију српског језика. На скупу су учествовали представници свих релевантних институција које се баве српским језиком у Србији, Црној Гори и Републици Српској. Учесници су расправљали о важећем Правопису Матице српске и давали предлоге за његову прераду, уједначавање и актуализацију.