Категорија: Актуелности

ПОЗИВ ЗА ПРИЈАВЉИВАЊЕ СЕКЦИЈСКИХ РЕФЕРАТА

Објављено

Информација о учешћу на XVII Међународном конгресу слависта у Паризу 2023. године

Поштоване колегинице и колеге,

Савез славистичких друштава Србије обавештава вас да започиње формирање српске делегације на XVII Међународном конгресу слависта, који ће се одржати у Паризу, од 28. августа до 1. септембра 2023. године.

Делегацију Србије која учествује са секцијским рефератима чиниће 30 слависта.

Пријаве треба послати на адресу Савеза славистичких друштава Србије до 30. септембра 2021. године:  ssd@fil.bg.ac.rs

Пријаве за секцијске реферате размотриће комисије Савеза славистичких друштава Србије, а коначну одлуку о прихватању секцијских реферата Савез ће објавити до 30. децембра 2021. године.  Прихваћени реферати биће објављени у посебној публикацији на пролеће 2023. године.

Пријава за секцијски реферат треба да садржи име и презиме аутора, афилијацију, електронску адресу, апстракт на српском језику који треба да обухвата до 1000 словних места са белинама и кључне речи. Истраживања која се пријављују треба да имају значај за славистику уопште, а не само за србистику.

Теме конгреса подељене су у одељке, а о њима се можете информисати на веб страници организатора Међународног конгреса слависта:

https://mks-paris.sciencesconf.org/data/pages/Tematika_Paris_2023.pdf.

Информације о осталим облицима рада на Конгресу, а то су тематски блокови, округли столови, постери, доступне су на веб страници Конгреса: https://mks-paris.sciencesconf.org/

Важне информације о припремама за Конгрес у Паризу можете пронаћи и на сајту Савеза славистичких друштава Србије: http://ssds.org.rs/# , у рубрици МКС.

 

Молимо колегинице и колеге да имају у виду да Савез славистичких друштава Србије неће бити у могућности да сноси трошкове котизације, пута и смештаја за учешће на Конгресу.

 

Срдачни поздрави,

Савез славистичких друштава Србије

Седница Савеза славистичких друштава Србије

Објављено

У просторијама Међународног славистичког центра на Филолошком факултету у Београду, 27. априла 2021. године, одржана је седница Савеза славистичких друштава Србије. Седницу је водила проф. др Рајна Драгићевић, председник Савеза славистичких друштава Србије, а седници су присуствовали и у раду учествовали проф. др Драгана Мршевић Радовић, проф. др Вељко Брборић, проф. др Александар Милановић, проф. др Далибор Соколовић, проф. др Бошко Сувајџић, доц. др Бранко Вранеш, доц. др Мина Ђурић и мср Стефан Милошевић.

Основне теме Дневног реда тицале су се припрема за учествовања на XVII међународном конгресу слависта у Паризу, 2023. године (информација у вези са пријављеним тематским блоковима, организовањем округлог стола, обавештењима за пријаве секцијских реферата и постера). Проф. др Рајна Драгићевић и проф. др Далибор Соколовић указали су и на богату издавачку продукцију Савеза славистичких друштава Србије у времену током и након XVI међународног конгреса слависта, као и на доступност ових издања у оквиру сајта Савеза, где могу да се пронађу и други корисни материјали за славистичка истраживања.

Поносно се сећајући организације XVI међународног конгреса слависта 2018. године у Београду, са великим радним еланом и многобројним идејама за даље сарадње чланови Савеза славистичких друштава Србије вредно припремају материјале за учешћа на предстојећем XVII међународном конгресу слависта у Паризу.

Доминанте српске културе

Објављено

Филолошки факултет Московског државног универзитета М. В. Ломоносов, Институт за лингвистику Руске академије наука, Институт за славистику Руске академије наука и Филолошки факултет Универзитета у Београду организоваће, по трећи пут, у новембру ове године, једнонедељну научно-практичну Школу србистике Доминанте српске културе (Доминанты сербской культуры). Учесници Школе биће студенти основних и мастер студија србистике и славистике са руских и српских универзитета, а предавачи ће бити српски и руски стручњаци за српски језик, српску књижевност и српску историју. Информација о Школи србистике и позив студентима да се пријаве  биће ускоро објављена.

Чланови Организационог одбора Школе србистике јесу  др А. Н. Собољев (Институт за лингвистичка истраживања Руске академије наука), др А. А. Плотњикова (Институт за славистику Руске академије наука), др Рајна Драгићевић (Филолошки факултет Универзитета у Београду) и др Е. И. Јакушкина (Филолошки факултет Московског државног универзитета М. В. Ломоносов).

Информација о Школи србистике и позив студентима да се пријаве  налазе се у прилогу овог писма.
 .
****************************************************************************
Информационное письмо

Уважаемые коллеги!

Филологический факультет Московского государственного университета имени М. В. Ломоносова, Институт лингвистических исследований РАН, Институт славяноведения РАН и филологический факультет Белградского университета приглашают вас принять участие в III научно-практической школе сербистики «Доминанты сербской культуры». Формат школы будет, предположительно, смешанным (очно-дистанционным) или дистанционным. Школа пройдет в период с 5 по 9 ноября 2021 г., точные даты будут объявлены дополнительно.

К участию приглашаются студенты и аспиранты, специализирующиеся в области сербского языка, литературы и культуры, славянской филологии и истории славян и владеющие русским и сербским языками на уровне, необходимом для понимания лекций.

Программа школы включает 1) лекции и воркшопы ведущих российских и зарубежных сербистов; 2) научную конференцию молодых исследователей-слушателей школы с докладами и сообщениями. Лучшие доклады будут опубликованы в сборнике материалов школы (индексируется в РИНЦ).

Заявки на участие в школе, содержащие 1) краткую автобиографию (объемом до 1 стр.), 2) краткое мотивационное письмо (объемом до 1 стр.), 3) тезисы докладов (для студентов старших курсов и аспирантов; объемом до 1 стр.) и сообщений (для студентов 1-2 курса; объемом до 0,5 стр.), 4) рекомендацию научного руководителя (кроме студентов отделений сербской филологии МГУ и СПбГУ), принимаются до 31 мая 2021 года по адресу электронной почты shkolaserbistiki@mail.ru. Заявки, сообщения и доклады принимаются на русском и сербском языках. Рабочие языки школы – русский и сербский. Сообщения могут носить реферативный характер, тогда как доклады должны быть основаны на собственном исследовании. Решение оргкомитета о вашем участии будет сообщено по электронной почте не позднее 1 июля 2021 года.

Участие в школе дистанционного формата бесплатное. Если организаторы примут решение о проведении очно-дистанционной школы, возможно введение оргвзноса. За дополнительной информацией вы можете обращаться к организаторам конференции по электронному адресу shkolaserbistiki@mail.ru.

Требования к тематике докладов

В докладах должны быть освещены проблемы сербского языка, сербской литературы, сербской культуры, сербской истории (на выбор). Желательно применение в исследовании новых научных методов, привлечение новых данных и обращение к новым темам и вопросам.

Требования к оформлению тезисов

Тезисы должны включать название доклада/ сообщения и текст объемом 1500-2000 знаков с пробелами, который полно отражает цель, задачи и результаты проведенного исследования (содержание сообщения).
К тезисам должна быть приложена избранная библиография.

Ждем ваших заявок!

С уважением,
Оргкомитет

Анна Аркадьевна Плотникова (главный научный сотрудник Института славяноведения РАН),

Райна Драгичевич (профессор кафедры сербского языка Белградского университета),

Екатерина Ивановна Якушкина (доцент кафедры славянской филологии Московского государственного университета), секретарь оргкомитета.

Часопис Новоречје

Објављено
Покренут је научно-популарни часопис Новоречје http://www.alma.co.rs/Novorecje/pdf.html  До сада су објављене три свеске. У њему се објављују прилози о новим речима у српском језику. Часопис изазива пажњу и страних истраживача који се баве неологијом и који пореде неологизме у српском и другим словенским језицима:  https://pressto.amu.edu.pl/index.php/pss/article/view/27166

Монографија “Чешки путописи о Балкану”

Објављено
У издању Савеза славистичких друштава Србије објављена је монографија проф. др Александре Корде-Петровић “Чешки путописи о Балкану”. Књига је настала као резултат ауторкиних вишегодишњих истраживања чешке путописне књижевности. Прикупљена и описана путописна грађа излази изван граница књижевности и залази у област историјских, културолошких, социолошких и имаголошких размишљања. Храбри и знатижељни Чеси, који су у различитим тачкама историје долазили у наш регион или пролазили кроз њега, бележили су своја искуства, сазнања и утиске, али су несвесно остављали и записе о самима себи, о својој култури и традицији, предрасудама и заблудама.

Генерацијска брига о вредној универзитетској библиотеци

Објављено

Чланак у дневном листу Политика поводом књиге Вање Станишића „СТАРЕ КЊИГЕ ЈАГИЋЕВЕ БИБЛИОТЕКЕ”

Судбина најугледније библиотеке Београдског универзитета и с њом нераздвојног Капетан Мишиног здања јесу приближена и увећана слика судбине српске културе кроз историју
У „Политици” je 11. августа 1914. године објављена кратка вест у којој се јавност обавештава да „г. Павле Поповић, професор Универзитета, који се срећом затекао у близини Београда, већ неколико дана спасава оно што се још може спасти из лома и рушевина у универзитетској згради”. У наставку вести стоји још и да је „неопходно потребно да и ректор Универзитета г. Слободан Јовановић, управник Народне библиотеке г. Јован Томић и управник Народног музеја г. М. Васић буду што пре упућени у Београд ради спасавања и уређења онога што је остало”.

После ове трагедије, у годинама између два светска рата, Српски семинар (како се тада називала Катедра за српски језик са јужнословенским језицима) истрајно је обнављао своју библиотеку. Најзначајнији подухват у обнови књижног фонда била је куповина библиотеке највећег светског слависте тога времена Ватрослава Јагића, управника бечке Славистике. Библиотека је бројала 30.000 наслова, а најстарији од њих потичу из 16. и 17. века. То што је ова библиотека припала Београдском универзитету, и поред тога што су за њу били заинтересовани и други угледни европски универзитети, нарочито Универзитет у Брну, сматрало се великим успехом српске дипломатије и министра просвете Светозара Прибићевића. Тако је у просторијама Српског семинара збринута најважнија и најбогатија библиотека Београдског универзитета.

Међутим, после само две деценије, 6. априла 1941. године, Капетан Мишино здање је бомбардовано, а на страницама „Политике” читамо: „Кроз кров на крилу зграде, са угла Улице Вука Караџића и Студентског трга, авионска бомба је пробила сва три спрата, заривши се дубоко у подрумско тле. Но темељна старинска грађевина – једно од најлепших обележја старог Београда – одолела је притиску и разарању.” Из пера библиотекарке Загорке Лилић-Михајловић, сведока овог немилог догађаја, сазнајемо још и да се библиотека „нашла у кршу од срушеног материјала и срче када је бомба пробила кроз слушаоницу на другом спрату, свечану салу на првом и тачно кроз средину одаје у којој се библиотека налазила, сручила подове и таванице са горњих спратова, повукавши собом ормане са књигама у дубоку рупу коју је бомба начинила”.

Проф. Александар Белић и други угледни професори Српског семинара удружили су се да спасавају шта се могло спасти. Како је у „Политици” написала госпођа Лилић-Михајловић, „у општем расулу које је тада настало, није недостајало родољубиве присебности да се учини најнеопходније: да се књиге изваде из рушевина и да се спасу за науку и потомство”.

Нажалост, ни шестоаприлским бомбардовањем нису се завршила страдања библиотеке Српског семинара. Тадашња библиотекарка извештава да се „у завршним борбама за ослобођење Београда, када је већи део града био слободан, Капетан Мишино здање нашло на линији фронта”. „Из просторија библиотеке, која се налазила с лица зграде у приземљу, непријатељи су давали последњи отпор. Многи ормани са књигама били су оборени и коришћени као наслони за гађање, књиге разбацане, врата разваљена, нузпросторије и ходници према дворишту остали су у највећем хаосу и загађени, при чему су коришћене и књиге.”

Судбина најугледније библиотеке Београдског универзитета и с њом нераздвојног Капетан Мишиног здања јесу приближена и увећана слика судбине српске културе кроз историју. Осуђени смо, изгледа, на вечни круг подизања из пепела, праћен вољом и енергијом надахнутих појединаца, који изгарају као да граде за вечност, после чега следе нова згаришта, а онда и поновне обнове.

Савез славистичких друштава Србије управо је објавио књигу „Старе књиге Јагићеве библиотеке”, чији је аутор др Вања Станишић, професор Катедре за српски језик. Прецизан попис и опис најстаријих књига Српског семинара које је обрадио проф. Станишић у својој књизи (она се може бесплатно преузети на сајту Савеза славистичких друштава Србије) треба да послужи и као позив најважнијим државним институцијама да помогну Катедри за српски језик и Филолошком факултету да обезбеде боље услове за чување и обнову најстаријих књига катедарске библиотеке. Група наставника окупила се око уваженог професора Ђорђа Трифуновића, великог историчара књижевности, али и стручњака за бригу о старим књигама, спремног да предводи обнову и рестаурацију највреднијих књига, што би уз његово искуство и вољу чланова Катедре, а уз помоћ министарстава културе и просвете, могло да нас удружи да и наше генерације одуже свој део дуга који кроз цео 20. век повезује професоре Београдског универзитета у напору да очувају наше културно наслеђе.

Изворни чланак можете пронаћи на адреси:
http://www.politika.rs/scc/clanak/468319/Generacijska-briga-o-vrednoj-univerzitetskoj-biblioteci

Старе књиге Јагићеве библиотеке

Објављено

У издању Савеза славистичких друштава Србије објављена је књига др Вање Станишића „Старе књиге Јагићеве библиотеке“, још једна публикација у едицији „Славистички списи“.

Електронско издање преузмите на страници http://ssds.org.rs/publikacije/

Професор Рафаел Гусман Тирадо на Филолошком факултету у Београду

Објављено

У неочекивану посету Београду крајем протекле седмице пристигао је шпански слависта др Рафаел Гусман Тирадо, професор Катедре за грчку и словенску филологију Универзитета у Гранади и члан Президијума Међународне асоцијације предавача руског језика и књижевности – http://wpd.ugr.es/~rguzman/.

Током свог боравка, одржао је састанке са проф. др Анђелком Пејовић, управницом Катедре за иберијске студије, и доц. др Далибором Соколовићем, управником Катедре за славистику и потпредседником Савеза славистичких друштава Србије.

Теме разговора обухватиле су могућности унапређења сарадње београдских филолога са колегама из Гранаде, као и успостављање директних институционалних односа између српских и шпанских славистичких организација.

Ћирилички документи XVIII века из Боке которске

Објављено

У издању Савеза славистичких друштава Србије објављена је књига др Вање Станишића „Ћирилички документи XVIII века из Боке которске“,  још једна публикација у едицији „Славистички списи“. Тема овог издања јесу графијске и ортографске одлике наше писмености XVIII века с простора Боке которске и суседних области.

Електронско издање преузмите на страници http://ssds.org.rs/publikacije/

Друга научно-практична школа србистике у Москви

Објављено

Од 6. до 10. новембра 2020. године, путем Зума, одржана је Друга научно-практична школа србистике „Доминанте српске културе” (Вторая научно-практическая школа сербистики «Доминанты сербской культуры»), у чијој су организацији учествовали  Филолошки факултет Московског државног универзитета „М. В. Ломоносов”, Институт за лингвистичка истраживања Руске академије наука, Институт за славистику Руске академије наука и Филолошки факултет Универзитета у Београду. У име Организационог комитета Школе србистике, приликом свечаног отварања, учеснике Школе су поздравили и др Андреј Н. Собољев (Андрей Н. Соболев) са Института за лингвистичка истраживања Руске академије наука и са Марбуршког универзитета, који је и научни руководилац Школе, доц. др Екатерина И. Јакушкина (Екатерина И. Якушкина) са Филолошког факултета Московског државног универзитета „М. В. Ломоносов” и проф. др Рајна Драгићевић са Филолошког факултета Универзитета у Београду, изразивши захвалност свим полазницима овогодишње Школе, као и господину Небојши Јанковићу за пружену подршку раду Школе.

Програм Друге научно-практичне школе србистике обухватио је предавања наставника и научника из различитих истраживачких центара, као и четири округла стола, посвећена излагањима студената са универзитета у Београду, Бањој Луци, Крагујевцу, Москви, Нижњем Новгороду, Нишу, Новом Саду, Санкт Петербургу и Црној Гори.  Предавања су била из области језика ‒ проф. др Андреј Н. Собољев (Институт за лингвистичка истраживања Руске академије наука, Марбуршки универзитет), др Ана А. Плотникова (Анна А. Плотникова; Институт за славистику Руске академије наука),  проф. др Софија Милорадовић (Институт за српски језик САНУ, Филозофски факултет Универзитета у Приштини, са привременим седиштем у Косовској Митровици), проф. др Виктор Савић (Институт за српски језик САНУ, Филолошки факултет Универзитета у Београду), из књижевности ‒ проф. др Данијела Поповић Николић (Филозофски факултет Универзитета у Нишу), доц. др Мина Ђурић (Филолошки факултет Универзитета у Београду) и културе ‒ академик Анатолиј А. Турилов (Анатолий Аркадьевич Турилов; инострани члан САНУ, Институт за славистику Руске академије наука), доц. др Александар А. Новик (Александр А. Новик; Музеј антропологије и етнографије „Петар Велики” Руске академије наука, Санктпетербуршки државни универзитет) и Ксенија В. Мељчакова (Ксения В. Мельчакова; Институт за славистику Руске академије наука).

Након садржајних предавања и реферата следиле су свестране и занимљиве дискусије које су учесницима Друге научно-практичне школе србистике омогућиле увиде у разноврсна поља компаративних, интердисциплинарних истраживања језика, књижевности и културе. Учесници овогодишње Школе србистике изразили су наду да ће оваква врста окупљања и рада студената и предавача из више наставно-научних центара имати и у будућности успеха и да ће бити дугог и богатог трајања.