Присутни: доц. др Наташа Ајџановић, проф. др Исидора Бјелаковић, проф. др Вељко Брборић, доц. др Бранко Вранеш, академик Јасмина Грковић Мејџор, проф. др Милорад Дешић, проф. др Рајна Драгићевић, доц. др Мина Ђурић, проф. др Сања Ђуровић, др Бојан Јовић, проф. др Александра Корда Петровић, академик Александар Лома, проф. др Биљана Марић, проф. др Александар Милановић, проф. др Софија Милорадовић, проф. др Драгана Мршевић Радовић, доц. др Никола Радосављевић, проф. др Далибор Соколовић, проф. др Бошко Сувајџић, проф. др Срето Танасић, проф. др Зузана Чижикова.
Проф. др Рајна Драгићевић, председник Савеза славистичких друштава Србије, отворила је 23. марта 2022. године у 12 часова, у Сали за седнице Филолошког факултета у Београду, седницу и предложила следећи
ДНЕВНИ РЕД:
- Изјашњавање о писму француског Националног комитета слависта од 10. марта 2022. године;
- Национална конференција Савеза славистичких друштава Србије;
- Разно.
- Изјашњавање о писму француског Националног комитета слависта од 10. марта 2022. године
Проф. др Рајна Драгићевић предочила је присутнима садржину писма француског Националног комитета слависта од 10. марта 2022. године (прилог 1). У писму се од свих националних комитета и свих комисија Међународног комитета слависта (МКС) очекивало изјашњавање по четири тачке:
1) могућност отказивања Конгреса 2023. године;
2) могућност одлагања Конгреса;
3) питање учешћа на Конгресу руске делегације;
4) питање учешћа на Конгресу руске и белоруске делегације.
Проф. др Рајна Драгићевић скренула је пажњу на реакције чланова појединих комисија, који су инсистирали на отказивању учешћа руске и белоруске делегације на Конгресу. Проф. др Драгићевић изразила је неслагање са овом праксом и подржала став проф. др Софије Милорадовић да организатори Конгреса у Паризу не могу одлучивати по овом питању мимо МКС-а. Проф. др Драгићевић дала је потом реч проф. др Бошку Сувајџићу, представнику Србије у МКС-у.
Проф. др Бошко Сувајџић истакао је драматичност ситуације у различитим националним комитетима слависта, које је изазвало писмо француског Комитета. Проф. др Сувајџић подвукао је да се у писму уопште не помиње могућност одржавања Конгреса. Проф. др Сувајџић скренуо је пажњу на одговорност коју имамо као претходни домаћини и организатори Међународног конгреса слависта. Проф. др Сувајџић сложио се са мишљењем академика А. Молдована, који је одговорио на првобитни мејл организатора у име руског Комитета слависта, указавши на чињеницу да би отказивање учешћа руске и белоруске делегације на Конгресу нарушило структуру статута и прописа МКС-а, поготово ако се има у виду да учесници пријављују индивидуалне реферате. Амерички, аустралијски, новозеландски комитети слависта одлучно су се залагали за отказивање учешћа руске и белоруске делегације на Конгресу. Аустријски Комитет предложио је да Конгрес буде посвећен Украјини. Различити комитети тражили су одлагање Конгреса за две године и корените реформе МКС-а: преображавање националних комитета у асоцијације слависта, промену постојећег формата Конгреса у формат конференције са отвореним учешћем, укидање обавезе објављивања радова у зборнику пре Конгреса. Турски комитет слависта залагао се за одржавање Конгреса и понудио да се oвај научни скуп организује у Турској уколико се не буде могао организовати у Француској. Проф. др Сувајџић предложио је одлагање Конгреса и одлагање гласања које је заказано за 2. април 2022. године.
Проф. др Драгићевић сматра да Конгрес никако не треба отказивати, као ни учешће руске и белоруске делегације на Конгресу. Проф. др Драгићевић известила је присутне да је српски Национални комитет слависта обавио све поверене послове око пријављивања учесника Конгреса. Српски Национални комитет слависта планира штампање зборника радова наших учесника пре Конгреса у издању Савеза славистичких друштава Србије (ССДС). Проф. др Драгићевић пренела је став проф. др Лукашанеца, који сматра да је гласање заказано за 2. април текуће године прерано. Проф. др Драгићевић известила је присутне о гласовима српских слависта који су пристигли мејлом на адресу ССДС. Скоро сви су подржали одлагање Конгреса. Проф. др Драгићевић прочитала је предлог одговора српског Националног комитета француском комитету слависта, који је саставио проф. др Сувајџић у консултацијама са проф. др Драгићевић (прилог 2).
Др Бојан Јовић предложио је да допис француском комитету слависта садржи формулацију: „Уколико се организатор не осећа способним да организује Конгрес, онда подржавамо одлагање Конгреса.”
Академик Александар Лома изнео је резултате гласања Етимолошке комисије МКС-а. Већина чланова Комисије била је за одлагање Конгреса, један глас за отказивање, а у мањини су били чланови који су се залагали за одлагање доношења одлуке по овом питању. Два до три члана Комисије гласала су за отказивање учешћа руске и белоруске делегације на Конгресу. Преседан је, према мишљењу академика Ломе, проширивати санкције Русији на овај начин. Академик Лома истакао је да је конгрес у Београду отказан 1939. године уочи Другог светског рата, али да је у доба Хладног рата конгреса МКС-а било. За време санкција у Југославији конгреси МКС-а су одржани у Братислави и Кракову. Академик Лома залаже се за одлагање изјашњавања заказаног за 2. април ове године.
Академик Јасмина Грковић-Мејџор подвукла је недоследност предлога да се Конгрес откаже и предлога да се откаже учешће руске и белоруске делегације слависта на Конгресу, будући да су конгреси МКС-а одржавани у време других ратова. Међународни комитет слависта у том смислу мора бити принципијелан. Академик Грковић-Мејџор указала је на неусаглашеност европских ставова по питању санкција Русији у прилог овом становишту. Уједињене нације, на пример, нису увеле санкције Русији. Академик Грковић-Мејџор слаже се са предлогом дописа проф. др Сувајџића и проф. др Драгићевић, као и са додавањем предлога за одлагање изјашњавања учесника у састанку 2. априла. Академик Грковић-Мејџор изразила је бојазан да околности у којима смо се затекли могу значити крај Међународног комитета слависта.
Проф. др Срето Танасић пренео је став Одбора за стандардизацију српског језика. Одбор је против поништавања Конгреса и децидно против отказивања учешћа руске и белоруске делегације слависта на Конгресу. Одлагање Конгреса је прихватљиво решење. Проф. Танасић изразио је негодовање због уношења политике у МКС, подсетивши да након 1999. године није било ограничења учешћа славистима из држава које су учествовале у рату. Проф. Танасић сматра да би било боље изјашњавати се о питањима о статусу Конгреса и МКС-а касније, на јесен.
Др Бојан Јовић не слаже се са одлагањем Конгреса, иако се слаже са предлогом дописа проф. др Сувајџића и проф. др Драгићевић. Др Јовић сматра да би Конгрес требало одржати зато што одлагање Конгреса у неодређену будућност може водити његовом укидању. Др Јовић указао је на опасности такозване „cancel culture”.
Проф. др Софија Милорадовић саопштила је становиште Комисије за лингвистичку биографију МКС-а, која се слаже са одлагањем Конгреса, али је против ограничавања учешћа руске и белоруске делегације слависта на Конгресу. Проф. др Милорадовић спровела је анкету у вези са писмом француског Националног комитета у Институту за српски језик САНУ. Мали број колегиница и колега одазвао се анкети. Они који су реаговали били су за одлагање Конгреса, а неки су се отворено изјаснили против ограничавања учешћа руске и белоруске делегације слависта на Конгресу. Проф. др Милорадовић сагласна је са предлогом дописа проф. др Сувајџића и проф. др Драгићевић, као и са предлогом да се изјашњавање по питањима из писма француског Комитета одложи.
Проф. др Исидора Бјелаковић изложила је резултате анкете по ставкама из писма француског Комитета слависта, коју је спровела у Одбору Одељења за књижевност и језик Матице српске и на Одсеку за српски језик и лингвистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду. Од 56 чланова Одбора Одељења на анкету је одговорило 28. Сви су били за одлагање Конгреса и против ограничавања учешћа слависта из Русије и Белорусије на Конгресу. Од 27 чланова Одсека изјаснило се 19, при чему је троје било за отказивање учешћа слависта из Русије и Белорусије на Конгресу, а један уздржан. Остали су били за одлагање Конгреса и против ограничавања учешћа слависта из поменутих земаља на Конгресу. Извештај са резултатима анкете биће дат на увид Националном комитету слависта.
Проф. др Вељко Брборић подвукао је значај руковођења етичким начелима у одлучивању по питањима из писма француског Националног комитета слависта, изразивши бојазан да ће расправа 2. априла водити у укидање МКС-а. Проф. Брборић одлучно је против ограничавања учешћа руске и белоруске делегације слависта на Конгресу. Проф. Брборић сагласан је са ставовима из предлога дописа проф. др Сувајџића и проф. др Драгићевић.
Проф. др Биљана Марић подржала је предлог дописа проф. др Сувајџића и проф. др Драгићевић и укључивање иницијативе за одлагање изјашњавања 2. априла у одговору француском Националном комитету слависта.
Проф. др Сувајџић предложио је да се формулација „Уколико се организатор не осећа способним да организује Конгрес” др Бојана Јовића ублажи, а то решење потом су подржали академик Грковић-Мејџор и др Бојан Јовић.
Проф. др Бјелаковић поставила је питање учешћа српске делегације слависта на Конгресу уколико дође до отказивања учешћа руске делегације слависта. Проф. др Драгићевић изнела је мишљење да у том случају ни ми на Конгресу не бисмо учествовали, а др Бојан Јовић је скренуо пажњу на редослед корака који у овом погледу треба пратити.
Проф. др Рајна Драгићевић прочитала је одговоре слависта који нису могли присуствовати ванредној Скупштини Савеза славистичких друштава Србије, али су своје мишљење послали путем мејла.
Проф. др Александар Милановић саопштио је мишљење Катедре за српски језик са јужнословенским језицима Филолошког факултета у Београду, која је за одлагање Конгреса и сматра да се питање учешћа руске и белоруске делегације слависта на Конгресу не може разматрати јер се подразумева да треба да учествују.
Проф. др Драгана Мршевић Радовић пренела је став Међународног славистичког центра (МСЦ), који се слаже са одлагањем Конгреса, али је одлучно против ограничавања учешћа руске и белоруске делегације слависта на Конгресу. Проф. др Драгана Мршевић Радовић подсетила је на историјат међународних конгреса слависта и тешке околности у којима су српски слависти радили.
Проф. др Рајна Драгићевић ставила је предлог дописа са допунама (додата иницијатива за одлагање изјашњавања од 2. априла и ублажена формулација уводне реченице) на гласање. Предлог дописа је једногласно усвојен и биће мејлом прослеђен присутнима на седници.
- Национална конференција Савеза славистичких друштава Србије
Проф. др Рајна Драгићевић указала је на важност организовања Националне конференције Савеза славистичких друштава Србије, која би се одржала у периоду између 7. и 9. октобра 2022. године. Проф. др Вељко Брборић је председник Организационог одбора.
Конференција се, према мишљењу проф. Брборића, не може одржавати у онлајн форми. Проф. Брборић изнео је предлог да се реферати пријављени за XVII Међународни конгрес слависта преусмере на Националну конференцију Савеза славистичких друштава Србије уколико дође до гашења МКС-а.
Проф. др Милорад Дешић подвукао је значај Националне конференције Савеза славистичких друштава Србије и позивања слависта са целог српског културног подручја на овај скуп.
- Разно
Проф. др Рајна Драгићевић скренула је пажњу на нови сајт Савеза славистичких друштава Србије, који садржи вредне материјале из историје Савеза и на репрезентативан начин одсликава рад Савеза. Проф. др Драгићевић похвалила је допринос доц. др Мине Ђурић у развијању сајта.
Проф. др Вељко Брборић подсетио је да се на сајту може пронаћи снимак отварања XVI Међународног конгреса слависта у Београду из 2018. године.
Академик Грковић-Мејџор захвалила је на организацији овог састанка, који је окупио представнике славистичких тела Србије на једном месту.
Састанак је закључен у 13.30ч.
Записник водио: Оверава:
Доц. др Бранко Вранеш Проф. др Рајна Драгићевић
У Београду,
4.4.2022.