У част празника Ћирила и Методија и Дана словенске писмености Национални универзитет „Иван Франкo” у Лавову, у сарадњи са Институтом за славистику, Катедром за словенску филологију, Катедром за пољску филологију Националног универзитета у Лавову и Катедром за пољски језик Универзитета „Николa Коперник” у Торуњу, 21. и 22. маја 2020. године, организовао је традиционални XXVIII међународни славистички колоквијум, овога пута, због епидемиолошких разлога, посредством одговарајуће видео-платформе. Организациони комитет Колоквијума, на челу са проф. др Алом Татаренко (Алла Татаренко), управником Катедре за словенску филологију Националног универзитета у Лавову и др Игором Шпиком (Iгор Шпик), директором Института за славистику Националног универзитета у Лавову, уз изврсну програмску и техничку подршку својих колега, свим учесницима пленарног, завршног заседања и секција омогућио је изузетно квалитетан рад, како током излагања реферата, тако и у оквиру времена предвиђеног за дискусије, чиме је први пут у историји одржавања овог Колоквијума скуп реализован онлајн, а, по сведочењу учесника, са подједнаким научним жаром и успехом као и претходни скупови у Лавову.
После свечаног отварања Колоквијума и поздравних речи домаћина и организатора скупа, уследило је пленарно заседање, у оквиру кога су се, кроз 3Д презентацију показали домети археолошких открића и реконструисао начин живота староседелаца плиснеске области. Кроз представљање славистичких издања из Лавова, учесници скупа могли су подробно да се упознају са најновијим научним достигнућима лавовске славистике.
Током два дана Колоквијума учесници из Украјине, Пољске, Белорусије, Италије, Немачке, Словачке, Словеније и Србије представљали су своја истраживања у секцијама посвећеним изучавању језика, књижевности и историје културе. Научно разноврсне и актуалне теме из морфологије, лексикологије, фразеологије, норме и других лингвистичких области разматране су на материјалу различитих словенских језика. Од грађе из историје словенских књижевности до постмодерних и савремених аутора, истраживачи су дискутовали о темама које се тичу канона, рецепције једне књижевности у другој говорној средини, о питањима приказа границе и емиграције у књижевним делима, а сагледавали су истраживане изворе и у компаративном контексту у односу на ликовну и музичку уметност, електронске медије и др. У оквиру секције историје културе учесници скупа су се бавили научним пољима која су се односила на теме одређених народних песама, питања развитка штампе, наративе везане за Источну и Централну Европу и многе друге, док су се у свакој секцији, према извештајима које су учесници имали прилике да добију на крају скупа од модератора секција, водиле живе и развијене научне дискусије.
При завршним разматрањима поводом Колоквијума, уз истицање беспрекорне организације, искрене ревности свих учесника у оквиру реализације скупа и суштинске врлине филолошких сусрета, који су и у отежаним околностима уз вољу посвећених изучавалаца оствариви, закључено је да је по многим аспектима и за учеснике и за организаторе овај скуп, како у историји Колоквијума, тако и шире, представио једну врсту важне споне у доменима сарадње више образовних и научних центара и означио достојан начин одржавања континуитета у обележавању значајног датума за историју словенских језика, књижевности и култура.