У Београду је почео 16-ти Међународни конгрес слависта. Окупљају се сваких пет година, а
наредних недељу дана њих око хиљаду из 43 земље бавиће се историјом и будучношћу славистике и србистике, од вука до наших дана.
Новинар Наталија Синановић:
Говори се о језику, књижевности и култури, фолклору, глобализацији, дигитализацији и наравно о Александру Билићу и Вуку Караџићу.
Проф. Бошко Сувајџић, председник Међународног комитета слависта:
Теме су модерне и актуелне и њима представљамо и промовишемо важне речи као што су знање, као што су достојанство, као што је част, као што је потреба разумевања и нас са другима и нас самих међу собом, очување и неговање српског језика и ћирилице као српског писма.
Проф. Ана Шешкен, Филолошки факултет Универзитета Ломаносов:
Ја мислим да је стварно место славистике могло да буде и некако боље и више и како је тако је, важно је да се одржава јер стварно се налазило тако да кажем пре 20-так година у велико кризи.
Новинар:
Још је друштво Српске словесности претеча САНУ као један од основних задатака дефиносало
старање о језику.
Академик Владимир Костић, председник САНУ:
Очигледно се ради о универзалалним и трајним проблемима. Та врста славистике, србистике, лингвистике је практично непрекидно присутно у Академији. Академија наставља са тим послом на начин који јој приличи и у овим, тим као што и сами видите по мало врућим аргументацијама дубоко убеђени и даље да је као што рекох, свака основна шифра једног идентитета језик и само језик.
Владан Вукосављевић, министар културе и информисања:
Словенски свет током свог дугог историјског трајања и мислио и осећао. Када је мислио, стварао је политику и историју а када је осећао, стварао је велику културу и велику уметност.
Новинар:
Међународни конгрес слависта најзначајнија је међународна славистичка научна смотра у свету која се одржава сваке пете године.