У Галерији науке и технике САНУ представљена је изложба „Српска лексикографија од Вука до данас” чији су аутори проф. др Рајна Драгићевић и др Ненад Ивановић. Поставка је, према речима Драгићевићеве, настала неформалном сарадњом колега са Катедре за српски језик Филолошког факултета и Института за српски језик САНУ.
– Један од главних циљева изложбе јесте обележавање великог јубилеја српске културе – 200 година од објављивања првог издања „Српског рјечника” Вука Стефановића Караџића – рекла је Драгићевићева.
Публика ће се, према њеним речима, како наводи Танјуг, упознати са значајем тог речника, фазама израде те књиге над књигама, са Вуковим начином израде тог дела, збиркама речи које су се нашле у њему. Поставка је обогаћена и аутентичним документима које је Вук сакупљао као грађу за своје најзначајније дело.
– Показаће се да су најважнији српски речнички пројекти блиско повезани са настајањем и прогресом институција српске културе у 19. и 20. веку. Није било могуће представити историјат српских речника без задирања у прошлост Друштва српске словесности, касније САНУ и Матице српске. Свим овим институцијама и научницима који су у њима радили израда речника била је на врху приоритета – истакла је Рајна Драгићевић.
Да би се што верније дочарало време у којем је наш реформатор језика живео и радио, приказани су његови лични предмети – ручни сат, наочари, прибор за писање… који се чувају у Музеју Вука и Доситеја.
Иницијатор поставке је професор Бошко Сувајџић, председник Међународног комитета слависта, а подршку су дали Секретаријат за културу града и Министарство просвете, науке технолошког развоја.
Изложба осветљава српску лексикографију из историјске перспективе. Аутори су се трудили да нагласе јасно препознатљив ланац српских интелектуалаца од Вука до данашњих генерација лингвиста који су се израђујући речнике надовезивали једни на друге, остављајући лични печат у српској лексикографији за будуће нараштаје.
Председник Српске академије наука и уметности Владимир Костић указао је на закашњење са којим смо ми ушли у историјске народе Европе.
– Како је неко приметио, у доба када је Вук сакупљао писмена, Гете је писао „Фауста”. Са друге стране фасцинира ме брзина којом су неки људи покушавали да то закашњење смање, да тај размак што је могуће више пониште и да нас одведу тамо где бисмо по свакој логици морали да припадамо. Неки од тих људи су на артефактима који чине ову модерну изложбу – рекао је Костић, преноси Танјуг.
Поставку прати репрезентативни каталог, који представља обимну колективну монографију о развоју српске лексикографије од Вуковог „Рјечника” до савремених речника српског језика. Уредници каталога су академик Мирослав Тешић, проф. др Рајна Драгићевић и др Ненад Ивановић.