На Филозофском факултету Универзитета Коменског у Братислави одржан је у периоду 20-21.8.2019. словакистички симпозијум под називом „Идентитет, језик, култура“. Организатор сусрета је био Центар за словачки језик као страни (Studia Academica Slovaca – www.fphil.uniba.sk/sas). Учесници скупа, словакисти и лектори словачког језика из читавог света, имали су прилику за размену искустава, обнову контаката и успостављање нових, као и за упознавање са текућом лингводидактичком продукцијом.
Од 4. до 7. јуна у Минску је одржана конференција Комисије за творбу речи Међународног комитета слависта Славянская дериватография: словари производных слов и производные слова в словарях. На конференцији је, као представник Србије, учествовала и проф. др Рајна Драгићевић.
Доц. др Далибор Соколовић, доц. др Мина Ђурић и проф. др Рајна Драгићевић осмислили су и одржали изборни курс Јужнословенске-
Циљ курса био је представљање и разматрање односа између српског и пољског језика, књижевности и култура. Неким процесима се пришло шире, па су се поредиле јужнословенске и западнослевенске кутуре. Анализирала се културна прошлост и садашњост српске и пољске културе.
Доц. др Далибор Соколовић представио је основне принципе и процесе језичке политике и језичког планирања у јужнословенским и западнословенским језицима у различитим фазама њиховог развоја.
Доц. др Мина Ђурић је на примерима јужнословенских и западнословенских књижевности 20. и 21. века, у контексту компаративног изучавања и других дела светске књижевности, уметности и културе, указала на могућности интердисциплинарног и интермедијалног приступа текстовима.
Проф. др Рајна Драгићевић је на примерима лексике српског и пољског језика указала на утицај глобализације на лексичке фондове савремених словенских језика и на творбене и семантичке промене до којих долази под утицајем енглеског језика.
План је да Савез славистичких друштава Србије објави материјал са одржаних предавањау виду приручника за студенте србистике у Пољској и другим западнословенским земљама. Са проф. др Збигњевом Грењом, деканом Факултета за полонистику Универзитета у Варшави, договорено је да ће приручник бити преведен на пољски језик и објављен и у изадњу Универзитета у Варшави.
Проф. др Јерг Шулте (Jörg Schulte) са Института за славистику Универзитета у Келну (http://www.slavistik.phil-fak.uni-koeln.de/2306.html) боравио је у периоду од 29. маја до 3. јуна 2019. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Боравак је реализован у оквиру међународног програма академске размене Еразмус+.
На Филолошком факултету проф. др Јерг Шулте је одржао два предавања: The Hebrew Element in European Literature и Musical and Poetic Genres.
Резултати ових истраживања део су пројекта Cultural and Intellectual History Between East and West и Двојног мастер програма Универзитета у Келну и Универзитета у Београду.
У календару државних празника добили смо још један нови дан – Дан словенске писмености. Према одлуци Владе Србије славиће се 24. маја у знак сећања на Ћирила и Методија, осниваче словенске књижевности и творце првог словенског писма.
Дан словенске писмености и културе слави се и у Русији, Украјини, Бугарској, Северној Македонији, Чешкој… Обележен је бројним манифестацијама и у Србији, први пут као државни празник.
Филолошки факултет Универзитета у Београду прославио је тај Дан свечаном академијом, а учесници скупа указали су на значај словенског заједништва.
Проф. др. Рајна Драгићевић, председник Савеза славистичких друштава Србије, истиче значај тог празника и акценат ставља на словенство, односно буђење и јачање свести да смо Словени.
– Дан словенске писмености је највећи празник словенских култура и јако је добро што је уведен као државни празник у нашој земљи. Требало би га прослављати тако што би се у први план ставило оно што је заједничко за све словенске културе – нагласила је Драгићевић.
Према њеној оцени, словенски народи су склони да себе доживљавају као европске народе или народе чије земље припадају одређеним регионима – а оно на чему се мало ради и у школском систему – то је развијање свести да припадамо словенским земљама и словенским културама. То је занемарено.
Проф. Филолошког факултета у Београду Рајна Драгићевић сматра да би 24. мај требало организовати тако да буде посвећен српској, али и осталим словенским културама: српској култури у контексту словенских и словенским утицајима у српској култури.
– Његова главна улога треба да појача сарадњу, јер не сарађујемо довољно, и да радимо више на узајамним повезивањима на свим пољима науке, књижевности, језика, фолклора и писмености. Ова манифестација на Филолошком факултету посебна је прилика да се на једном месту окупе професори и студенти који предају славистику и да се чује словенска реч – поручила је Драгићевић.
Проф. др Вучина Раичевић, председник Славистичког друштва Србије, истакао је значај просветитељског рада браће из Солуна, Ћирила и Методија, који су донели хришћанство и писменост.
Празник Ћирила и Методија установљен је пре 156 година, 1863. године у Русији, а убрзо након тога празник су прихватили и остали словенски народи, подсетио је Раичевић.
– У Србија се Дан писмености ове године прославио први пут и у обележавању тог датума учествовале су просветне, културне и државне установе. Бројне манифестације у словенским земљама поводом овог празника карактерише консолидација напора у очувању културног наслеђа и културног идентитета словенских народа – оценио је Раичевић.
Министарство културе и информисања пре две године покренуло је иницијативу за измену и допуну Закона о државним празницима, којом би Дан Ћирила и Методија постао Дан словенске писмености и културе и државни празник који се обележава радно. Идеју су подржали Матица српска, Српска православна црква и Филолошки факултет у Београду.
– Дело Ћирила и Методија је историјски значајно што је створило предуслове да словенска писменост и књижевност изађу на велику историјску сцену, јер до тада Словени нису имали кодификовано писмо – предочио је Владан Вукосављевић, министар културе.
Према његовим речима, 24. мај прилика је и да се подсетимо значаја писмености, заштите језика и писма. – Празници служе да нас на симболичан начин подсете на неки феномен, догађај, морални, етички или историјски стандард – поручио је министар културе.
После Београда, Тршића и Шапца, изложба Српска лексикографија од Вука до данас отворена је 22. маја у Градској галерији у Брчком у организацији Српског просветно-културног друштва Просвјета из Брчког и Савеза славистичких друштава Србије. Аутори изложбе су проф. др Рајна Драгићевић и др Ненад Ивановић.
У оквиру циклуса Портрети из историје српске филологије у Коларчевој задужбини, проф. др Рајна Драгићевић одржала је 21. маја предавање посвећено академику Ирени Грицкат.
Предавање посвећено академику Ирени Грицкат
Поводом обележавања Дана словенске писмености, његова екселенција амбасадор Републике Бугарске у Београду господин Радко Влајков доделио је признања најбољим студентима који студирају бугарски језик на Катедри за српски језик са јужнословенским језицима Филолошког факултета. Додела је одржана 23. маја у Амбасади Републике Бугарске, у присуству студената и професора Филолошког факултета.
Додели су присуствовали и проф. др Рајна Драгићевић, председник Савеза славистичких друштава Србије, и проф. др Вучина Раичевић, председник Славистичког друштва Србије.
Од 8. до 20. априла, Филолошки факултет посетила је група украјинских студената србистике са Универзитета у Кијеву „Тарас Шевченко” и њихова професорка Лесја Стеблина Рудјакова. У организацији Међународнодног славистичког центра, студентима су предавања и лекторска вежбања одржали професори и сарадници Катедре за српски језик, Катедре за српску књижевност и Катедре за славистику. Украјинским студентима организована је и посета музејима, позориштима и другим институцијама културе.
У галерији Културног центра у Шапцу, 15. априла свечано је отворена изложба “Српска лексикографија од Вука до данас”.
Изложба је приређена као главна пратећа манифестација XVI Међународног конгреса слависта у Београду. Први пут је била изложена у Београду, од 15. августа до 7. септембра 2018. године у Галерији науке и технике САНУ, а други пут у Тршићу од 15. септембра до 7. октобра 2018. године.
Организатор изложбе је Савез славистичких друштва Србије, а аутори изложбе су проф. др Рајна Драгићевић и др Ненад Ивановић. Дизајнери су арх. Озарија Марковић Лашић и Небојша Боба Васиљевић.
