Проф. др Јерг Шулте (Jörg Schulte) са Института за славистику Универзитета у Келну (http://www.slavistik.phil-fak.uni-koeln.de/2306.html) боравио је у периоду од 29. маја до 3. јуна 2019. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Боравак је реализован у оквиру међународног програма академске размене Еразмус+.

На Филолошком факултету проф. др Јерг Шулте је одржао два предавања: The Hebrew Element in European Literature и Musical and Poetic Genres.

Резултати ових истраживања део су пројекта Cultural and Intellectual History Between East and West и Двојног мастер програма Универзитета у Келну и Универзитета у Београду.

У календару државних празника добили смо још један нови дан – Дан словенске писмености. Према одлуци Владе Србије славиће се 24. маја у знак сећања на Ћирила и Методија, осниваче словенске књижевности и творце првог словенског писма.

Дан словенске писмености и културе слави се и у Русији, Украјини, Бугарској, Северној Македонији, Чешкој… Обележен је бројним манифестацијама и у Србији, први пут као државни празник.

Филолошки факултет Универзитета у Београду прославио је тај Дан свечаном академијом, а учесници скупа указали су на значај словенског заједништва.

Проф. др. Рајна Драгићевић, председник Савеза славистичких друштава Србије, истиче значај тог празника и акценат ставља на словенство, односно буђење и јачање свести да смо Словени.

– Дан словенске писмености је највећи празник словенских култура и јако је добро што је уведен као државни празник у нашој земљи. Требало би га прослављати тако што би се у први план ставило оно што је заједничко за све словенске културе – нагласила је Драгићевић.

Према њеној оцени, словенски народи су склони да себе доживљавају као европске народе или народе чије земље припадају одређеним регионима – а оно на чему се мало ради и у школском систему – то је развијање свести да припадамо словенским земљама и словенским културама. То је занемарено.

Проф. Филолошког факултета у Београду Рајна Драгићевић сматра да би 24. мај требало организовати тако да буде посвећен српској, али и осталим словенским културама: српској култури у контексту словенских и словенским утицајима у српској култури.

– Његова главна улога треба да појача сарадњу, јер не сарађујемо довољно, и да радимо више на узајамним повезивањима на свим пољима науке, књижевности, језика, фолклора и писмености. Ова манифестација на Филолошком факултету посебна је прилика да се на једном месту окупе професори и студенти који предају славистику и да се чује словенска реч – поручила је Драгићевић.

Проф. др Вучина Раичевић, председник Славистичког друштва Србије, истакао је значај просветитељског рада браће из Солуна, Ћирила и Методија, који су донели хришћанство и писменост.

Празник Ћирила и Методија установљен је пре 156 година, 1863. године у Русији, а убрзо након тога празник су прихватили и остали словенски народи, подсетио је Раичевић.

– У Србија се Дан писмености ове године прославио први пут и у обележавању тог датума учествовале су просветне, културне и државне установе. Бројне манифестације у словенским земљама поводом овог празника карактерише консолидација напора у очувању културног наслеђа и културног идентитета словенских народа – оценио је Раичевић.

Значај и симболика

Министарство културе и информисања пре две године покренуло је иницијативу за измену и допуну Закона о државним празницима, којом би Дан Ћирила и Методија постао Дан словенске писмености и културе и државни празник који се обележава радно. Идеју су подржали Матица српска, Српска православна црква и Филолошки факултет у Београду.

– Дело Ћирила и Методија је историјски значајно што је створило предуслове да словенска писменост и књижевност изађу на велику историјску сцену, јер до тада Словени нису имали кодификовано писмо – предочио је Владан Вукосављевић, министар културе.

Према његовим речима, 24. мај прилика је и да се подсетимо значаја писмености, заштите језика и писма. – Празници служе да нас на симболичан начин подсете на неки феномен, догађај, морални, етички или историјски стандард – поручио је министар културе.

После Београда, Тршића и Шапца, изложба Српска лексикографија од Вука до данас отворена је 22. маја у Градској галерији у Брчком у организацији Српског просветно-културног друштва Просвјета из Брчког и Савеза славистичких друштава Србије. Аутори изложбе су проф. др Рајна Драгићевић и др Ненад Ивановић.

У оквиру циклуса Портрети из историје српске филологије у Коларчевој задужбини, проф. др Рајна Драгићевић одржала је 21. маја предавање посвећено академику Ирени Грицкат.

Предавање посвећено академику Ирени Грицкат

Од 8. до 20. априла, Филолошки факултет посетила је група украјинских студената србистике са Универзитета у Кијеву „Тарас Шевченко” и њихова професорка Лесја Стеблина Рудјакова. У организацији Међународнодног славистичког центра, студентима су предавања и лекторска вежбања одржали професори и сарадници Катедре за српски језик, Катедре за српску књижевност и Катедре за славистику. Украјинским студентима организована је и посета музејима, позориштима и другим институцијама културе.

У галерији Културног центра у Шапцу, 15. априла свечано је отворена изложба “Српска лексикографија од Вука до данас”.

Изложба је приређена као главна пратећа манифестација XVI Међународног конгреса слависта у Београду. Први пут је била изложена у Београду, од 15. августа до 7. септембра 2018. године у Галерији науке и технике САНУ, а други пут у Тршићу од 15. септембра до 7. октобра 2018. године.

Организатор изложбе је Савез славистичких друштва Србије, а аутори изложбе су проф. др Рајна Драгићевић и др Ненад Ивановић. Дизајнери су арх. Озарија Марковић Лашић и Небојша Боба Васиљевић.

Проф. др Габријела Олхова (Gabriela Olchowa) са Катедре за словенске језике Филозофског факултета Универзитета Матеја Бела у Банској Бистрици (https://www.ff.umb.sk/) боравила је у периоду 1 – 5. априла 2019. године на Катедри за славистику у Београду. Боравак је реализован у оквиру међународног програма академске размене Еразмус+.

 

 

 

 

На позив проф. др Ане Кречмер, проф. др Рајна Драгићевић одржала је 28. марта 2019. године три предавања на Катедри за славистику Универзитета у Бечу. Са професорима и студентима ове Катедре испланирана је даља сарадња.

 

 

 

 

Марјан Марковић, дописни члан Македонске академије наука и
уметности, био је гост САНУ и Катедре за српски језик са јужнословенским језицима Филолошког факултета. У четвртак, 28. марта 2019. године, одржао је предавање на Филолошком факултету.