У организацији Шлеског института у Ополу (instytutslaski.com) одржана је 16. октобра 2019. године конференција под називом „Мултилингвизам у јавном простору. Шлезија и Лужица из пољске и европске перспективе“. На конференцији, која је привукла и велику пажњу локалних медија, учествовали су историчари, фолклористи и лингвисти из Пољске, Немачке, Чешке и Србије.
Ове јесени отворене су изложбе у Москви и Санкт Петербургу, као наставак јединственог пројекта Филолошког факултета у Београду, Удружења стрипских уметника Србије и Министарства културе Србије, чији је циљ упознавање јавности Русије са руским уметницима који су стварали стрип у Краљевини Југославији у периоду између два светска рата.
У Дому руске дијаспоре „Александар Солжењицин“ у
Москви у октобру 2018. године била је организована изложба „Руски стрип Краљевине Југославије“, која је изазвала велико интересовање посетилаца и медија. Ове године, слична изложба је на позив Комитета за културу града Санкт Петербурга поновљена у Библиотеци стрипа и графике. Изложба је отворена 13. септембра, а за њене потребе израђен је посебан каталог.
У новом Музеју руске дијаспоре, а на позив Дома руске дијаспоре „Александар Солжењицин“ 9. септембра 2019. године отворена је изложба графике и стрипа Сергеја Соловјова. За потребе изложбе израђен је научни каталог. Током априла 2020. године пројекат ће бити настављен изложбом радова Ђорђа Лобачова у Музеју руске
емиграције. Аутор пројекта је проф. др Ирина Антанасијевић.
Међународни славистички центар на Филолошком факултету у Београду (http://www.fil.bg.ac.rs/lang/sr/centri-i-instituti/medjunarodni-slavisticki-centar-msc/) био је организатор важних славистичких окупљања: 49. скупа слависта (Семинара српског језика, књижевности и културе) и 49. научног састанка слависта у Вукове дане.
Семинар српског језика, књижевности и културе започео је 25. августа 2019. године Курсом за усавршавање лектора у Образовно-културном центру „Вук Караџић” у Тршићу и Центру за културу „Вук Караџић” у Лозници, а затим је све до 21. септембра 2019. године, кроз часове Курса савременог српског језика и историје језика, Курса савремене српске књижевности, лекторска вежбања, конверзациона вежбања, разноврсна предавања, Курс народних песама и игара, Малу школу рокенрола, посете значајним научним институцијама, задужбинама и музејима и обиласке споменика културе, наставио са радом као 49. скуп слависта на Филолошком факултету у Београду. Око шездесет студената и лектора из двадесетак земаља, који су били полазници овогодишњег Семинара српског језика, књижевности и културе, имали су прилике да обогате своје знање и упознају знаменитости наше земље, као и да сарађују са предавачима са Катедре за српски језик са јужнословенским језицима, Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, Катедре за славистику, Катедре за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду, са пројеката Института за српски језик САНУ и из многих других институција. Проф. др Рајна Драгићевић, председник Савеза славистичких друштава Србије, доц. др Бранко Вранеш и доц. др Мина Ђурић, чланови Управног одбора Савеза славистичких друштава Србије, такође су учествовали у различитим облицима рада Међународног славистичког центра.
Научни састанак слависта у Вукове дане одржао се од 12. до 16. септембра 2019. године у Београду и Тршићу. Теме из области језика и књижевности ‒ Разговорни језик и српски књижевни/стандардни језик, Лексикографско-енциклопедијска парадигма у српској прози, Савина Српска архиепископија (1219‒2019) ‒ Осам векова развоја српске писмености и духовности, окупиле су деведесетак научника славистичких катедара, института и истраживачких центара из Бањалуке, Београда, Берлина, Великог Трнова, Вроцлава, Источног Сарајева, Јене, Катовица, Кијева, Крагујевца, Косовске Митровице, Москве, Никшића, Ниша, Новог Сада, Познања, Сомбора, Софије, Торина, Хамбурга, Цетиња. Током 49. научног састанка слависта у Вукове дане у организацији Филолошког факултета и Министарства културе и информисања одржан је и Округли сто Употреба ћирилице у јавном простору (службена и јавна употреба ћирилице). Квалитетни реферати и дискусије током научног скупа, богата издавачка делатност Међународног славистичког центра, као и велика заинтересованост студената из земље и иностранства за теме из области српског језика, књижевности и културе, чине се одличном основом за припрему следећих, јубиларних славистичких окупљања у организацији Међународног славистичког центра: 50. скупа слависта и 50. научног састанка слависта у Вукове дане.
На Филозофском факултету Универзитета Коменског у Братислави одржан је у периоду 20-21.8.2019. словакистички симпозијум под називом „Идентитет, језик, култура“. Организатор сусрета је био Центар за словачки језик као страни (Studia Academica Slovaca – www.fphil.uniba.sk/sas). Учесници скупа, словакисти и лектори словачког језика из читавог света, имали су прилику за размену искустава, обнову контаката и успостављање нових, као и за упознавање са текућом лингводидактичком продукцијом.
Од 4. до 7. јуна у Минску је одржана конференција Комисије за творбу речи Међународног комитета слависта Славянская дериватография: словари производных слов и производные слова в словарях. На конференцији је, као представник Србије, учествовала и проф. др Рајна Драгићевић.
Доц. др Далибор Соколовић, доц. др Мина Ђурић и проф. др Рајна Драгићевић осмислили су и одржали изборни курс Јужнословенске-
Циљ курса био је представљање и разматрање односа између српског и пољског језика, књижевности и култура. Неким процесима се пришло шире, па су се поредиле јужнословенске и западнослевенске кутуре. Анализирала се културна прошлост и садашњост српске и пољске културе.
Доц. др Далибор Соколовић представио је основне принципе и процесе језичке политике и језичког планирања у јужнословенским и западнословенским језицима у различитим фазама њиховог развоја.
Доц. др Мина Ђурић је на примерима јужнословенских и западнословенских књижевности 20. и 21. века, у контексту компаративног изучавања и других дела светске књижевности, уметности и културе, указала на могућности интердисциплинарног и интермедијалног приступа текстовима.
Проф. др Рајна Драгићевић је на примерима лексике српског и пољског језика указала на утицај глобализације на лексичке фондове савремених словенских језика и на творбене и семантичке промене до којих долази под утицајем енглеског језика.
План је да Савез славистичких друштава Србије објави материјал са одржаних предавањау виду приручника за студенте србистике у Пољској и другим западнословенским земљама. Са проф. др Збигњевом Грењом, деканом Факултета за полонистику Универзитета у Варшави, договорено је да ће приручник бити преведен на пољски језик и објављен и у изадњу Универзитета у Варшави.
Проф. др Јерг Шулте (Jörg Schulte) са Института за славистику Универзитета у Келну (http://www.slavistik.phil-fak.uni-koeln.de/2306.html) боравио је у периоду од 29. маја до 3. јуна 2019. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Боравак је реализован у оквиру међународног програма академске размене Еразмус+.
На Филолошком факултету проф. др Јерг Шулте је одржао два предавања: The Hebrew Element in European Literature и Musical and Poetic Genres.
Резултати ових истраживања део су пројекта Cultural and Intellectual History Between East and West и Двојног мастер програма Универзитета у Келну и Универзитета у Београду.
У календару државних празника добили смо још један нови дан – Дан словенске писмености. Према одлуци Владе Србије славиће се 24. маја у знак сећања на Ћирила и Методија, осниваче словенске књижевности и творце првог словенског писма.
Дан словенске писмености и културе слави се и у Русији, Украјини, Бугарској, Северној Македонији, Чешкој… Обележен је бројним манифестацијама и у Србији, први пут као државни празник.
Филолошки факултет Универзитета у Београду прославио је тај Дан свечаном академијом, а учесници скупа указали су на значај словенског заједништва.
Проф. др. Рајна Драгићевић, председник Савеза славистичких друштава Србије, истиче значај тог празника и акценат ставља на словенство, односно буђење и јачање свести да смо Словени.
– Дан словенске писмености је највећи празник словенских култура и јако је добро што је уведен као државни празник у нашој земљи. Требало би га прослављати тако што би се у први план ставило оно што је заједничко за све словенске културе – нагласила је Драгићевић.
Према њеној оцени, словенски народи су склони да себе доживљавају као европске народе или народе чије земље припадају одређеним регионима – а оно на чему се мало ради и у школском систему – то је развијање свести да припадамо словенским земљама и словенским културама. То је занемарено.
Проф. Филолошког факултета у Београду Рајна Драгићевић сматра да би 24. мај требало организовати тако да буде посвећен српској, али и осталим словенским културама: српској култури у контексту словенских и словенским утицајима у српској култури.
– Његова главна улога треба да појача сарадњу, јер не сарађујемо довољно, и да радимо више на узајамним повезивањима на свим пољима науке, књижевности, језика, фолклора и писмености. Ова манифестација на Филолошком факултету посебна је прилика да се на једном месту окупе професори и студенти који предају славистику и да се чује словенска реч – поручила је Драгићевић.
Проф. др Вучина Раичевић, председник Славистичког друштва Србије, истакао је значај просветитељског рада браће из Солуна, Ћирила и Методија, који су донели хришћанство и писменост.
Празник Ћирила и Методија установљен је пре 156 година, 1863. године у Русији, а убрзо након тога празник су прихватили и остали словенски народи, подсетио је Раичевић.
– У Србија се Дан писмености ове године прославио први пут и у обележавању тог датума учествовале су просветне, културне и државне установе. Бројне манифестације у словенским земљама поводом овог празника карактерише консолидација напора у очувању културног наслеђа и културног идентитета словенских народа – оценио је Раичевић.
Министарство културе и информисања пре две године покренуло је иницијативу за измену и допуну Закона о државним празницима, којом би Дан Ћирила и Методија постао Дан словенске писмености и културе и државни празник који се обележава радно. Идеју су подржали Матица српска, Српска православна црква и Филолошки факултет у Београду.
– Дело Ћирила и Методија је историјски значајно што је створило предуслове да словенска писменост и књижевност изађу на велику историјску сцену, јер до тада Словени нису имали кодификовано писмо – предочио је Владан Вукосављевић, министар културе.
Према његовим речима, 24. мај прилика је и да се подсетимо значаја писмености, заштите језика и писма. – Празници служе да нас на симболичан начин подсете на неки феномен, догађај, морални, етички или историјски стандард – поручио је министар културе.
После Београда, Тршића и Шапца, изложба Српска лексикографија од Вука до данас отворена је 22. маја у Градској галерији у Брчком у организацији Српског просветно-културног друштва Просвјета из Брчког и Савеза славистичких друштава Србије. Аутори изложбе су проф. др Рајна Драгићевић и др Ненад Ивановић.
У оквиру циклуса Портрети из историје српске филологије у Коларчевој задужбини, проф. др Рајна Драгићевић одржала је 21. маја предавање посвећено академику Ирени Грицкат.
Предавање посвећено академику Ирени Грицкат
