Новости: Сан српске славистике | Савез славистичких друштава Србије

Свечано отворен Међународни конгрес посвећен словенским језицима. Сувајџић: У Студентском парку подићи споменик “Српском рјечнику”.

МЕЂУНАРОДНИ конгрес слависта, који је у Београду окупио више од 1.000 учесника из 43 земље, отворен је у понедељак у Сали хероја на Филолошком факултету.

– Пред нама је остварен сан српске славистике. Ово је наставак сна светске славистике, још од првог, прекретничког, прашког конгреса 1929. године, који је био посвећен Јозефу Добровском. Наш конгрес посвећујемо патријарху српске лингвистике Александру Белићу – казао је председник Међународног комитета слависта Бошко Сувајџић.

– Предлажем покровитељима Конгреса, представницима града Београда, да се у Студентском парку, поред бисте Александра Белића, коју ћемо, надам се, преселити са Филолошког факултета на Студентски трг, подигне споменик не једном човеку, већ једној књизи. Та књига је “Српски рјечник” Вука Стефановића Караџића. Књига над књигама, књига памтивек, књига угаоник српске културе. У тој, отвореној књизи, становаће, као у Вуково време и Вуковом заслугом, и данас модерне речи: знање, храброст, част, достојанство, истрајност, идентитет, космополитизам.

Помоћник градоначелника Београда Андреја Младеновић додао је да ће град Београд настојати да, по уређењу Трга републике и затварања Васине улице за саобраћај, испуни оно што је Сувајџић предложио.

Шеснаесту по реду најзначајнију и бројчано највећу научну манифестацију посвећену словенским језицима, књижевностима и културама организују Међународни комитет слависта, Савез славистичких друштава Србије, Филолошки факултет Универзитета у Београду и САНУ, а под високим покровитељством председника Србије и под покровитељством града Београда.

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић нагласио је да је ово велики дан за славистику, Београд и Србију.

– Словенски свет је изнедрио ризницу невероватних прича, басни, легенди и митова, а касније једну од навреднијих књижевности коју је свет упознао – рекао је Вукосављевић. – Надам се да ћете по повратку у своје државе моћи да посведочите на ком месту је данас словенска култура, језик и писменост, али и да словенски свет још није рекао своју последњу реч.

Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић поручио је присутним учесницима скупа да је Конгрес слависта од немерљивог културног, научног и друштвеног значаја и да је као такав прилика да се размене идеје, знања и учврсте пријатељства.

На свечаном отварању наступио је Академски хор “Обилић”, а говорили су и председник САНУ академик Владимир Костић, декан Филолошког факултета Љиљана Марковић и председник Савеза славистичких друштава Србије Рајна Драгићевић.

Учесници ће до 27. августа наступити у секцијама, тематским блоковима, округлим столовима и први пут са постер-рефератима. Специјалне теме конгреса су 200 година од објављивања “Српског рјечника” Вука Стефановића Караџића, Први светски рат и омаж највећем српском лингвисти Александру Белићу.

Такође, у Библиотеци града Београда ће бити изложено око 2.500 наслова најважнијих славистичких издања објављених од претходног конгреса у Минску 2013. године, док ће у холу Филолошког факултета бити приређене изложбе о Александру Солжењицину и о српској књижевности у Великом рату.

ФОНТАНА ЖИВИХ РЕЧИ

ГЛАВНА пратећа манифестација Конгреса је изложба речника “Српска лексикографија од Вука до данас” аутора Рајне Драгићевић и Ненада Ивановића. Бошко Сувајџић је на отварању конгреса приметио да ће овом изложбом у Галерији науке и технике САНУ бити отворена фонтана живих речи. До 7. септембра публика ће моћи да се упозна са развојем лексикографских идеја и концепција у српској лингвистици 19. и 20. века.