Зборник „Савремено проучавање српског језика и књижевности и других словенских језика и књижевности као матерњих, инословенских и страних” представља резултат XIX конгреса Савеза славистичких друштава Србије, који је одржан од 23. до 25. августа 2023. године. Чланови Уређивачког одбора зборника јесу проф. др Рајна Драгићевић (главни уредник), проф. др Далибор Соколовић, проф. др Мина Ђурић, доц. др Весна Николић, доц. др Валентина Илић и доц. др Никола Радосављевић. Обим зборника и квалитет радова објављених у њему сведоче о квалитету и значају националног славистичког конгреса.

У сарадњи са Амбасадом Републике Пољске у Београду, Савез славистичких друштава Србије представља издање под називом „Речи-расковници. Пољска у српској књижевности 20. века”. Аутори књиге, проф. др Мина Ђурић и проф. др Далибор Соколовић, осветљавају нам поједине стране односа српских књижевника прошлог века – Иве Андрића, Вељка Петровића, Исидоре Секулић и других – са Пољском и пољском књижевношћу.

Друга међународна научна конференција Дигитална хуманистика и словенско културно наслеђе одржана је 28. и 29. јуна 2021. године, у организацији Комисије за електронске библиотеке и дигиталну хуманистику, Комисијe за словенски свет и културе на Путу свиле Међународног комитета слависта (МКС), које су акредитоване током XVI Међународног конгреса слависта у Београду 2018. и Комисије за наставу словенских језика и књижевности, која је акредитована на XIV Међународном конгресу слависта у Охриду 2008. године.

У првом поглављу књиге разматра се дијалог између Радомира Константиновића и Новице Петковића, који представља неуралгично место српске књижевне критике друге половине 20. века. У другом поглављу аутор анализира начела дијалошке постхерменеутике Александра Јеркова, с посебним нагласком на питању (не)могућности успостављања граница тумачења у 21. веку.

Овај монографски уџбеник намењен је студентима русиситике. После уводних разматрања о писаном и усменом језику, предмету и дициплинама фонетике следе поглавља посвећена гласовима руског језика у поређењу са српским (сегментна фонетика), улогом гласова у преношењу значења у кључу Московске фонолошке школе (лингвистичка фонетика), алтернацијама гласова, изговору граматичких облика, акценту, интонацији (супрасегментна фонетика) и артикулационој бази руског језика у поређењу са  српском. 

Кроз могућности интермедијалних истраживања књижевности и музике у опусима стваралаца који су обележили српску модернистичку културу, књига представља теоријски концепт трансмузикализације текста као потенцијалну основу за методологију компаративних разматрања српске и светске књижевности у контексту других дисциплина и уметничких области.

ВИДЕО ПРИЛОГ

Зборник са Прве међународне научне конференције Дигитална хуманистика и словенско културно наслеђе која је одржана у Београду, 6. и 7. маја 2019. године, у организацији Комисије за електронске библиотеке и дигиталну хуманистику и Комисијe за словенски свет и културе на Путу свиле Међународног комитета слависта (МКС), које су основане током 16. Међународног конгреса слависта у Београду (2018).

Ова књига обухвата десет основних поглавља. Уводно поглавље Који су све језици словенски и од какве су јапије језици саздани? пружа општу слику појмовног пространства ове књиге. Читалац ће у њему наћи како почетне информације о словенским језицима тако и преглед језикословних и антрополошких појмова који ће се у даљем тексту користити. Главнина текста организована је у три дијела са по три поглавља.

У публикацију „Књижевност и контактологија“ ушао је један број ауторових ранијих студија о пољској књижевности и култури и њиховој контактној интеракцији са српском књижевношћу и културом. Старији радови за ову прилику допуњени су новим подацима и сазнањима, а новији, они о књижевној рецепцији, доносе понешто измењену слику о укупним пољско-српским књижевним односима.

Књига Чешки путописи о Балкану резултат је вишегодишњег истраживања чешке путописне књижевности која је садржај изборног предмета на Групи за чешки језик, књижевност и културу Катедре за славистику на Филолошком факултету у Београду. Из прикупљене обимне грађе коју су чинили углавном књижевно вредни текстови чешке путописне књижевности, постепено се издвајао корпус путописних текстова који се односио на географску област Балканског полуострва.

О животу и делу Ватрослава Јагића, једног од највећих и најистакнутијих слависта и једног од оснивача и утемељитеља словенске филологије, писано је до сада много. Ни један Увод у словенску филологију не може заобићи његов огроман допринос овој научној дисциплини, коју је задужио с око 700 научних радова изузетне научне вредности. Мање је познато да се многи од тих радова данас налазе у оквиру Јагићеве збирке књига у саставу библиотеке Катедре за српски језик с јужнословенским језицима Филолошког факултета у Београду.

У издању Савеза славистичких друштава Србије објављена је књига доц. др Далибора Соколовића „Преглед историје словачког стандардног језика“, још једна публикација у едицији „Славистички списи“. Књига доноси хронолошки приказ развојних етапа словачког језичког стандарда.

Лингвистички опус Ирене Грицкат може се раздвојити на радове у вези са савременим српским језиком и на дијахронијска истраживања. Синхронијски радови могу се поделити на оне који су посвећени семантици (лексикологији и лексикографији) и на оне који се баве граматичким питањима. Пажња ће овде бити усмерена на семантичка истраживања Ирене Грицкат, јер ће управо она бити објављена у овој књизи.

Славистика – наука о языках, литературах и культурном наследии славян – на протяжении, по крайней мере, первых трех четвертей ΧΧ века все еще носила преимущественно филологический характер.

Да ли је обележавање значајних годишњица у једној култури само пуко свечарско подсећање на велике догађаје из историје или је задатак да се они сагледају из новог угла, детаљније осветле или превреднују? Одговор на ово питање зависи од природе догађаја који се обележава, као и од временске дистанце.

У Београду је од 20. до 27. августа 2018. године одржан XVI међународни конгрес слависта. По први пут у историји, Београд је постао центар светске славистике. Организатори конгреса били су Међународни комитет слависта, на челу са председником проф. др Бошком Сувајџићем, и Савез славистичких  друштава Србије, којим руководи проф. др Рајна Драгићевић.

Постоје људи који, где год да крену, нешто оставе за собом. Где год да стану, нешто утемеље. Изузетних организационих способности и неуморне радиности, челичне воље и ваљевске домишљатости, проф. Марковић је био један од утемељивача и оснивача неких од најважнијих културних установа у Србији у другој половини 20. века.

У српској и словенској лингвистици име професора Богољуба Станковића (1938–2011) везује се пре свега за конфронтациона проучавања руског и српског језика на граматичком и лексичком плану.

У овој колективној монографији налазе се радови чланова српске делегације на XVI међународном конгресу слависта. У питању су секцијски реферати из области лингвистике. Реферати српских представника који ће бити представљени на тематским блоковима и округлим столовима биће штампани у бројним другим публикацијама, које ће бити објављене широм Европе.

Други том колективне монографије Српска славистика садржи радове члановасрпске делегације на XVI међународном конгресу слависта посвећене књижевности, култури, фолклору, питањима славистике, као и специјалној теми Конгреса, Вуковом Српском рјечнику (1818) у свом времену и данас.

Изложба Српска лексикографија од Вука до данас представља главну пратећу манифестацију XVI међународног конгреса слависта, који се одржава у Београду од 20. до 27. августа 2018. године. Пажљивије читаоце ове књиге охрабрујемо да трагају за новим везама и паралелама
између различитих типова речника, као и да даље истражују оне које су овде већ представљене.