Милан Вурдеља рођен је 1993. године у Сремској Митровици. Доцент је на Катедри за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета у Београду, за ужу научну област Српска књижевност, Методика наставе књижевности. Oсновне академске студије (смер Српска књижевност и језик) завршио је 2016. године на поменутом факултету, одбранивши дипломски рад „Тоталитет детињства у Дјетињству 1902–1903 Мирослава Крлеже и Породичном циркусу Данила Кишаˮ. 2017. године завршио је мастер академске студије одбранивши рад „Памћење и расуло: идентитетска проблематика у Ранама Луке Мештревића Мирка Ковачаˮ. Докторске академске студијe, уписане 2017. године, завршио је одбраном докторске дисертације „Интеркултуралност у наставној обради прозе Данила Киша” у јулу 2023. године.

Вурдеља је од новембра 2018. до краја 2020. године био истраживач-приправник на пројекту „Поетика српског реализма” (под тадашњим руководством проф. емеритуса др Душана Иванића). Учествовао је на студентским и међународним научним конференцијама у Србији, Босни и Херцеговини, Хрватској, Бугарској и Северној Македонији.

У више наврата је као лектор држао часове конверзације страним студентима на Семинару српског језика, књижевности и културе при Међународном славистичком центру на Филолошком факултету у Београду. Од децембра 2023. ангажован је као секретар Славистичког комитета при Савезу славистичких друштава Србије.

Додељена му је I награда на конкурсу за есеј о Дисовом стваралаштву (Градска библиотека „Владислав Петковић Дисˮ, у склопу 54. „Дисовог пролећа” 2017. године). 2018. године објавио је збирку кратких прича Соба за бештије (у оквиру конкурса „Прва књига Матице српске”), а 2020. роман Чији то траг видим у крошњама?, за који је 2021. године добио „Награду Веселина Лучића”.

Служи се енглеским и руским језиком.

 

ИЗАБРАНА БИБЛИОГРАФИЈА МИЛАНА ВУРДЕЉЕ

 

1. „Тоталитет детињства у Дјетињству 1902–1903 Мирослава Крлеже и Башти, пепелу Данила Кишаˮ, у: Зборник Матице српске за књижевност и језик, књига 65, свеска 3, 2017, стр. 941–959.
2. „Три лица крчме: о адаптацији књижевних мотива Александра Тишме у филму Живот је леп Боре Драшковићаˮ, у: Годишњак катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима за школску 2016/2017 годину, година XII, Београд, 2017, стр. 373–387.
3. „Корелација наставе књижевности и ликовног васпитања на примеру епохе реализмаˮ, коауторство са Кристином Радомировић, у: Књижевност и језик, 3–4, LXIV, Београд, 2017, стр. 469–483.
4. „Поетика провокације у Ђаволској сневачини Ђуре Ђуканова”, у: Филолог, 18, IX, Филолошки факултет у Бањој Луци, 2018, стр. 471–487.
5. „Изнуђени зазор од другог: осврт на имаголошке аспекте приповедака Лазе Лазаревића”, у: Књижевност и језик, LXVI/3-4, Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије, 2019, стр. 311–322.
6. „Наративизација формативног искуства у Великом дворишту Стевана Раичковића”, у: проф. др Илијана Чутура и доц. др Маја Димитријевић (ур.), Књижевност за децу у науци и настави: зборник радова са научног скупа Јагодина, 9–10. мај 2019, Јагодина: Факултет педагошких наука Универзитета у Крагујевцу, Јагодинa, 2020, стр. 287–297.
7. „Билдунгроман као неопходност у наставном програму: осврт на Бакоњу фра Брне Симе Матавуља”, у: Саша Шмуља (ур.), Philologia serbica. I/1, Породица и породични односи у српском језику, књижевности и култури, зборник радова, Бања Лука: Универзитет у Бањој Луци, Филолошки факултет, 2021, стр. 220–233.
8. „’Недоказива ноћ живота’: имаголошко тумачење приповетке Дан и ноћ Мирка Ковача”, у: Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, година 15, 2020, стр. 285–298.
9. „Осврт на интеркултурално оријентисану наставу: дела англофоних романтичара у уџбеницима за Српски језик и књижевност”, у: Бошко Сувајџић, Александар Јерков и др. (ур.), Књижевност и културне интерференције између књижевности на српском и на енглеском језику/Literary and Cultural Interconnections between Serbian and Anglophone Literature, Београд: Филолошки факултет Универзитета у Београду, 2022, стр. 147–157.
10. „Између ’кубура и топова’ с једне, те ’скупоцјеног мита’ с друге стране: осврт на есеј О стопедесетогодишњици устанка Мирослава Крлеже”, у: др Јелена Јовановић, др Бранко Златковић (ур.), Савремена српска фолклористике Х: тематски зборник радова, Београд – Топола: Удружење фолклориста Србије, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Културни центар Топола, 2022, стр. 89–96.
11. „Књига сусрета у култури сећања: Борскa бележницa Миклоша Раднотија у издањима на српском језикуˮ, у: Научни састанак слависта у Вукове дане, 52/2, Београд, стр. 433–441.
12. „Интеркултурална осетљивост у онлајн настави: тематизовање Холокауста на часовима књижевностиˮ, у: проф. др Драгана Богавац (ур.), Нови хоризонти васпитања и образовања: међународни научни скуп: зборник радова, Београд: Учитељски факултет, Универзитет у Београду, 2023, стр. 351–360.