У Институту за бугарски језик Бугарске академије наука у Софији, 14. маја 2025. године отворена је изложба посвећена др Марину Младенову, дугогодишњем професору бугаристике на Катедри за српски језик са јужнословенским језицима Филолошког факултета. Аутор ове садржајне изложбе је др Радостина Стојанова, лектор за бугарски језик на Филолошком факултету у Београду и сарадник Института за бугарски језик БАН. На отварању изложбе говорила је проф. др Рајна Драгићевић, која је нагласила улогу проф. Младенова не само у развоју српске бугаристике већ и српске новинарске стилистике. Проф. Младенов је својим научним делима, речницима, преводима и уџбеницима оставио дубок траг у српско-бугарским културним везама.

У организацији Андрићевог института и Савеза славистичких друштава Србије, у Андрићграду је од 10. до 16. новембра одржан семинар „Српско-руски мостови”. На семинару је учествовало осамнаест руских студената србистике и других хуманистичких наука и четворо српских студената: Небојша Ђорђевић и Милош Милићевић, докторанди Филолошког факултета у Београду, и Ангелина Симић и Бојана Ковачевић, студенткиње Филолошког факултета у Бањалуци. Чланови организационог одбора семинара биле су проф. др Рајна Драгићевић и доц. др Екатерина Ивановна Јакушкина. Семинар је био посвећен руско-српским језичким, књижевним, друштвеним, историјским и уметничким везама. Предавачи су били проф. др Мило Ломпар, проф. др Слободан Антонић, проф. др Милош Ковић, проф. др Ирина Антанасијевић, проф. др Биљана Марић и доц. др Екатерина Јакушкина. Учесници семинара су слушали предавања еминентних предавача, учествовали у садржајним и дугим дискусијама, присуствовали пројекцијама значајних филмова српске кинематографије и ишли у организоване посете значајним локалитетима у Вишеграду, које је организовала проф. Дивна Васић, аутор монографије „Андрић и Вишеград”. Сви учесници семинара добили су на поклон књиге Андрићевог института, као и примерак Андрићевог романа „На Дрини ћуприја”, дар Задужбине Иве Андрића.

Зборник „Савремено проучавање српског језика и књижевности и других словенских језика и књижевности као матерњих, инословенских и страних” представља резултат XIX конгреса Савеза славистичких друштава Србије, који је одржан од 23. до 25. августа 2023. године. Чланови Уређивачког одбора зборника јесу проф. др Рајна Драгићевић (главни уредник), проф. др Далибор Соколовић, проф. др Мина Ђурић, доц. др Весна Николић, доц. др Валентина Илић и доц. др Никола Радосављевић. Обим зборника и квалитет радова објављених у њему сведоче о квалитету и значају националног славистичког конгреса.

На Факултету за хуманистику Шлеског универзитета у Катовицама одржана је у периоду 10–11. октобра 2024. године међународна интердисциплинарна конференција под називом „Панорама славистичких истраживања и студија у 21. веку”. Повод за одржавање скупа била је 50. годишњица славистике на Шлеском универзитету. Конференција је била прилика да се састану истраживачи и наставници из бројних европских славистичких универзитетских средина. Српску славистику су својим учешћем представљали Зузана Чижикова, Ана Марић и Далибор Соколовић.

Поштовани учесници Међународног конгреса слависта у Паризу,

Подсећамо вас да је рок за уплату котизације за учешће на Конгресу 1. децембар. Котизацију у износу од 120 евра треба уплатити преко сајта Конгреса: MKS Paris 2025 – Sciencesconf.org

На насловној страни сајта, с леве стране, налази се секција Регистрација. У прилогу овог писма налази се попуњен формулар да бисте видели која поља обавезно треба попунити.

Користимо прилику да вас подсетимо да радове за зборник наше делегације пошаљете на ову адресу до 31. децембра.

Срдачан поздрав,
Савез славистичких друштава Србије

ПРИЛОГ: Пример попуњеног формулара

Институт за славистику Филозофског факултета Масариковог универзитета организовао је 8. новембра 2024. године у Моравском земаљском музеју традиционални Колоквијум Брно–Београд 2024.

На Филолошком факултету у Београду, 13. септембра 2024. године, одржано је прво меморијално предавање у част академика Предрага Пипера. Прво предавање одржао је Срето Танасић, дописни члан АНУРС.

Концепт меморијалних предавања необичан је у нашој средини. Идеју о оваквом облику сећања на нашег великог Професора иницирао је др Мотоки Номаћи, професор Универитета Хокаидо у Сапору. Овај податак сведочи о томе да ни у далеком Јапану наш Професор није заборављен. Сваке године, по један угледни слависта из Србије или из иностранства одржаће предавање из неке од лингвистичких дисциплина којима се бавио академик Предраг Пипер. Част да покрене организацију меморијалних предавања припала је Савезу славистичких друштава Србије, али су се на молбу Савеза овој иницијативи придружиле и друге значајне институције – Матица српска, Институт за српски језик САНУ, Филолошки факултет Универзитета у Београду и Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду. Организовали смо Одбор за организацију меморијалних предавања, који сачињавају представници наших угледних научних институција. Тако се око меморијалних предавања сакупила једна подстицајна енергија добронамерних институција и појединаца која ће омогућити да се стално изнова сећамо академика Предрага Пипера и да не заборавимо његово светло дело.

Предавач ће бити награђен спомен повељом „Академик Предраг Пипер“ за неговање сећања на Професора и за допринос славистици, а текст његовог предавања биће објављен у Јужнословенском филологу. Спомен повељу осмислио је проф. др Петар Буњак.

На челу Одбора за организацију меморијалних предавања налази се проф. др Људмила Поповић, један од наугледнијих ученика и сарадника акдемика Предрага Пипера и професор Катедре за славистику на Филолошком факултету у Београду.

У периоду од 20. до 24. маја 2024. године, професор Данијел Барић са Универзитета Сорбона у Паризу посетио је Филолошки факултет у Београду.

У центру научног и предавачког интересовања проф. Барића су простори Средње Европе и Балкана, посматрани кроз призму историјских и књижевних истраживања.

Током свог боравка, организованог у оквиру програма академске размене Еразмус+, одржао је два предавања за студенте и наставнике Филолошког факултета: „Французи и Јадран: трагање за изгубљеним временом” и „Вишејезичност у Аустријском царству: нова истраживања (1918–1705)”.

Поред директне размене предавачких и истраживачких искустава са наставницима трију славистичких катедара, проф. Барић имао је прилику и да разговара са представницима Катедре за романистику и Катедре за германистику Филолошког факултета.

У оквиру свечане прославе Дана словенске писмености, на Дан Светих Ћирила и Методија, 24. маја 2024. године, уприличена је додела Повеља Савеза славистичких друштава Србије за 2024. годину.