Међународни конгрес слависта, 16. по реду, који ће од 20. до 27. августа у Београду окупити око 1.000 слависта из 43 земље, представља, према оцени организатора, историјски догађај од великог значаја уопште за славистику, посебно за србистику.
Председник Међународног комитета слависта и председник Програмског одбора проф. др Бошко Сувајџић подсетио је данас да је први конгрес одржан 1929. године у Прагу уз учешће 545 слависта.
Одлука о оснивању Међународног комитета слависта, који чине 42 национална славистичка комитета од Аустралије до Јапана, донета је на састанку слависта у Београду 1955. и да је академик Александар Белић, тадашњи председник САНУ, 1939. успешно спровео припреме за одржавање трећег Конгреса слависта у Београду који је отказан због Другог светског рата.
Професор др Љиљана Марковић, декан Филолошког факултета у Београду, који је домаћин конгреса, навела је да се на том факултету изучавају 34 стране филологије, али су првенствено посвећени темељном изучавању србистичких дисциплина, јер је србистика од кључног значаја за наш идентитет и развој.
Она је истакла да окупљање 1.000 слависта представља прилику за диван дијалог славистике са другим дисциплинама, јер се она и дефинише у областима додира са другим дисциплинама о чему сведочи и програм конгреса који се креће од Белића и културне баштине до дигитализације и најновијих научних сазнања.
“Окупљање слависта из 43 земље, од Јапана, преко Азербејџана, Кине, Индије до славистичких центара у САД, омогући ће живи дијалог представника различитих културних миљеа”, нагласила је Марковић.
Према њеним речима, Славистички центар у Јужној Кореји сваке године окупи више до 200 студената, те да је овај конгрес подстрек за даљи развој славистике и србистике.
Председник Савеза славистичких друштава Србије проф. др Рајна Драгићевић рекла је да програм, који је саставио проф. др Петар Буњак, предвиђа 1.674 наступа.
Учесници ће наступити у секцијама, тематским блоковима, округлим столовима и први пут са постер-рефератима чије увођење, према њеним речима, сведочи о томе да конгрес има традиционалну структуру, али да се прилагођава савременим токовима.
Предвиђене су три секције – “језик”, “књижевност, култура и фолклор” и “питања славистике”, а посебан напор организатора био је усмерен на што снажније присуство и што запаженији наступ славистичких делегација из земаља у региону.
Специјалне теме конгреса су 200 година од објављивања Српског рјечника Вука Стефановића Караџића, Први светски рат и омаж највећем српском лингвисти Александру Белићу.
Главна пратећа манифестација је изложба речника “Српска лексикографија од Вука до данас” у Галерији науке и технике САНУ.
Ту је и изложба најважнијих славистичких издања објављених од претходног конгреса у Минску 2013. која ће бити постављена у Библиотеци града Београда, као и изложбе о Првом светском рату и Александру Солжењицину у холу Филололошког факултета.
Катедра за српски језик Филолошког факултета упознаће стране слависте са својом богатом библиотеком у којој има књига и из 17. века и у којој је похрањена и лична библиотека великог бечког слависте Ватрослава Јагића.
Председник Организационог одбора проф. др Вељко Брборић подвлачи да 80 посто учесника конгреса први пут долази у Србију, што је од великог значаја за нашу земљу.