Свечаношћу на Филолошком факултету завршен је 16. међународни конгрес слависта на којем је посебна пажња била посвећена међукултуралним и међулитерарним везама словенских језика, књижевности и култура, дигитализацији и модернизацији. Између осталог представљена је и публикација Александар Белић српски лингвиста века а у Вуковој задужбини обележена два века од првог издања Вуковог српског речника.
Репортер:
Иако је објављен пре 200 година Вуков српски рјечник и данас је живо дело. Његов значај за српску културу и национални идентитет је немерљив па је и даље отворена књига и у настави савременог српског језика сагласни су слависти.
Проф Екатарина Јакушкина универзитет Ломоносов Русија:
Мислим да је од велике важности оно што сада прослављамо годишњицу публикације Вуковог речника зато што треба се сећати својих корена и те улоге коју је Вук одиграо у формирању српске културе.
Проф Сергеј Запрудски Универзитет у Минску:
Необично дешавање из историје славистике и он је у центру историје лексографије.
Репортер:
Габријела Шуберт подсећа на везу Јакоба Грима и Вука.
Габријела Шуберт:
Јакоб Грим је био филолог он је рекао ти мораш и друге словенске језике да укључиш и да објашњаваш читаоцима како то изгледа у другим словенским језицима.
Репортер:
У оквиру издања Вук Стефановић Караџић српска усмена народна баштина налазе се и одабране одреднице из српског рјечника. Објављено је на француском, руском, енглеском, и немачком језику.
Проф Александар Милановић Филолошки факултет УБ:
Јако смо срећни што у свим тим сагледавањима словенских култура, језика и књижевности српски језик није запостављен, напротив још увек је и он у центру истраживања не само нас србиста који по природи посла морамо пре свега гледати сопствено двориште него богами и других слависта који у српском савременом језику виде богат, развијен, модеран европски језик.
Репортер:
Гости тврде да у земљама из којих долазе постоји интересовање за студије српског језика. Кажу да славистику треба подржавати како би имала бољи положај у данима који долазе.