Међународни конгрес слависта почео је на Филолошком факултету у Београду.Oтворио га је професор Бошко Сувајџић, који је том приликом рекао да је овај догађај настaвак сна светске славистике још од припремног скупа руских филолога одржаног у Петрограду 1903.
У раду београдског конгреса учествује око хиљаду слависта из 43 земље.
Сувајџић, који је пердседавајући Међународног комитета слависта и председник програмског одбора ове манифестације, рекао је да је овај конгрес сан српске славистике и велико признање свима који су допринели да конгрес буде одржан у Београду, где му је, како је рекао, и место.
“Ово је наставак сна светске славистике још од припремног скупа руских филолога који је одржан у Петрограду 1903. године, затим од оснивања Словенског института у Паризу 1919. године и чувеног прекретничког конгреса који се одржао 1929. године у Прагу,” навео је Сувајџић.
Додао је да је конгрес посвећен, како је рекао, “патријаху” српске лингвистике Александру Белићу, чије унуке присуствују скупу.
“Београд овим конгресом потврђује у историји славистике давно утврђену мисију спајања слависта из различитих земаља. Због тога смо овде данас”, нагласио је Сувајџић и додао да су отвореност за иновације и нове форме рада, међу главним циљевима конгреса.
Сувајџић је најавио отварање нових средишта на мапи славистичког покрета.
Јуче је то, рекао је, била Летонија, а данас су то Азејберџан и Јужна Кореја. “Такође, морамо охрабрити младе слависте да прикажу свој рад, да издајемо речнике” указао је Сувајџић и додао да се нада да ће у наредном периоду на Студентском тргу бити подигнут споменик “Српском ријечнику” Вука Стефановића Караџића.
“То је књига над књигама, књига памтивек… У тој књизи становаће, као и Вуково време и данас модерне речи као што су знање, храброст, част, достојанство, истрајност и космоплитизам”, истакао је Сувајџић.
Конгрес се одржава под покровитељством председника Србије Александра Вучића, а Сувајџић је истиче да без његоев помоћи не би било могуће организовати овако важан догађај.
Ала Шешкен, професор Филолошког факултета Универзитета Ломоносов сматра да би место славистике у свету могло да буде боље, “Важно је да се одржала, јер се пре двадесетак година налазила у великој кризи”, оцењује Шешкенова.
Почетку конгреса присуствовали су између осталих и министар културе и информисања Владан Вукосављевић, затим министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић, председник САНУ Владимир Костић, помоћник градоначелника Андрија Младеновић.
Министар Вукосављевић је напоменуо да је словенски свет изнедрио ризницу невероватних прича, басни, легенди, митова а касније једну од највреднијих књижевности коју је свет упознао.
“Оно што су словенски народи урадили у области књижевности, народног стваралаштва, лингвистике, у области уметничке музике, сликарства и сваког вида духовног, научног и културног стваралаштва, схватајући културу у једном веома широком смислу јесте неотклоњиви и веома битан део светског културног мозаика. Словенска култура је примала утицаје, али је те утицаје и враћала”, објаснио је Владан Вукосављевић, министар културе и информисања.
Министар просете Младен Шарчевић је истакао да је Београд одувек имао значајну улогу у светском славистичком покрету, почев од Павла Поповића преко академика Александра Белића.
“Овај скуп је прилика да сви заједно пошаљемо поруку о значају славистике у свету, афирмишући њене најважније области изучавања до размене идеје, знања и учврстимо пријатељства”, рекао је Шарчевић и пожелео успешан рад учесницима конгреса.
Владимир Костић председник САНУ истакао је да су наши словенски језици и њихова сличности представљају последњи кључ за шифру чије би нам решење помогло за препознавање давне блискости.
“Допавши у 21. век човека све више разједа универзални ђаво равнодушности, свакако проистекао из незнања и међусобног непознавања”, сматра Костић.
Помоћник градоначелника Београда Андреја Младеновић истако је важност скупа на којем ће учествовати познаваоци словенских језика.
Према његовим речима, ово је изузетна прилика да се везе између словенских народа продубе и учврсте на тако величанственом догађају.
“Београд без српског језика и ћирилице није град и ми треба да негујемо и градимо. Са друге стране јако смо поносни што се на улицама Београда чују различити светски језици, јер то представља изузетно богатство за наш град”, навео је Младеновић и најавио да ће затварњем Васине улице за саобраћај претворити кварт око Филолошког факултета у пешачку зону.
Програмом конгреса су предвиђени реферати, округли столови, тематски блокови и посебне теме у оквиру којих ће се разматрати питања фразеологије, лексикографије, лингвистике, књижевности, културе, фолклора.
Посебна пажња биће посвећена интеркултуралним и интерлитералним везама, компаративном сагледавању узајмних веза између словенских језика, књижевности и култура, питањима дигитализације знања, различитим видовима модернизације знања, као и изучавању словенских језика, књижевности и култура у настави.
Главна пратећа манифестација је изложба речника “Српска лексикографија од Вука до данас” у Галерији науке и технике САНУ.
Ту је и изложба најважнијих славистичких издања објављених од претходног конгреса у Минску 2013. која ће бити постављена у Библиотеци града Београда, као и изложбе о Првом светском рату и Александру Солжењицину у холу Филолошког факултета.