Категорија: Актуелности

Słowotwórstwo w przestrzeni komunikacyjnej

Од 8. до 10. септембра у Варшави је одржана онлајн конференција Słowotwórstwo w przestrzeni komunikacyjnej. Организатор конференције био је Институт за славистику Пољске академије наука и Комисија за творбу речи Међународног славистичког комитета. На конференцији су учествовали и српски представници – проф. др Рајна Драгићевић са Филолошког факултета Универзитета у Београду и проф. др Милан Ајџановић са Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду.

Преглед историје словачког стандардног језика

У издању Савеза славистичких друштава Србије објављена је књига доц. др Далибора Соколовића „Преглед историје словачког стандардног језика“, још једна публикација у едицији „Славистички списи“. Књига доноси хронолошки приказ развојних етапа словачког језичког стандарда.

Кругови Ирене Грицкат

У издању Савеза славистичких друштава Србије објављен је зборник семантичко-граматичких истраживања савременог српског језика академика Ирене Грицкат: Кругови Ирене Грицкат. Зборник је уредила и уводну студију написала проф. др Рајна Драгићевић.

Традиционални међународни славистички колоквијум у Лавову

У част празника Ћирила и Методија и Дана словенске писмености Национални универзитет „Иван Франкo” у Лавову, у сарадњи са Институтом за славистику, Катедром за словенску филологију, Катедром за пољску филологију Националног универзитета у Лавову и Катедром за пољски језик Универзитета „Николa Коперник” у Торуњу, 21. и 22. маја 2020. године, организовао је традиционални XXVIII међународни славистички колоквијум, овога пута, због епидемиолошких разлога, посредством одговарајуће видео-платформе. Организациони комитет Колоквијума, на челу са проф. др Алом Татаренко (Алла Татаренко), управником Катедре за словенску филологију Националног универзитета у Лавову и др Игором Шпиком (Iгор Шпик), директором Института за славистику Националног универзитета у Лавову, уз изврсну програмску и техничку подршку својих колега, свим учесницима пленарног, завршног заседања и секција омогућио је изузетно квалитетан рад, како током излагања реферата, тако и у оквиру времена предвиђеног за дискусије, чиме је први пут у историји одржавања овог Колоквијума скуп реализован онлајн, а, по сведочењу учесника, са подједнаким научним жаром и успехом као и претходни скупови у Лавову.

После свечаног отварања Колоквијума и поздравних речи домаћина и организатора скупа, уследило је пленарно заседање, у оквиру кога су се, кроз 3Д презентацију показали домети археолошких открића и реконструисао начин живота староседелаца плиснеске области. Кроз представљање славистичких издања из Лавова, учесници скупа могли су подробно да се упознају са најновијим научним достигнућима лавовске славистике.

Током два дана Колоквијума учесници из Украјине, Пољске, Белорусије, Италије, Немачке, Словачке, Словеније и Србије представљали су своја истраживања у секцијама посвећеним изучавању језика, књижевности и историје културе. Научно разноврсне и актуалне теме из морфологије, лексикологије, фразеологије, норме и других лингвистичких области разматране су на материјалу различитих словенских језика. Од грађе из историје словенских књижевности до постмодерних и савремених аутора, истраживачи су дискутовали о темама које се тичу канона, рецепције једне књижевности у другој говорној средини, о питањима приказа границе и емиграције у књижевним делима, а сагледавали су истраживане изворе и у компаративном контексту у односу на ликовну и музичку уметност, електронске медије и др. У оквиру секције историје културе учесници скупа су се бавили научним пољима која су се односила на теме одређених народних песама, питања развитка штампе, наративе везане за Источну и Централну Европу и многе друге, док су се у свакој секцији, према извештајима које су учесници имали прилике да добију на крају скупа од модератора секција, водиле живе и развијене научне дискусије.

При завршним разматрањима поводом Колоквијума, уз истицање беспрекорне организације, искрене ревности свих учесника у оквиру реализације скупа и суштинске врлине филолошких сусрета, који су и у отежаним околностима уз вољу посвећених изучавалаца оствариви, закључено је да је по многим аспектима и за учеснике и за организаторе овај скуп, како у историји Колоквијума, тако и шире, представио једну врсту важне споне у доменима сарадње више образовних и научних центара и означио достојан начин одржавања континуитета у обележавању значајног датума за историју словенских језика, књижевности и култура.

RETHINKING THE IMPACT OF THE LIBERAL ARTS II: ARITHMETIC & GEOMETRY

Интернационалне радионице Института за славистику Универзитета у Келну

У организацији др Драгане Грбић са Института за славистику Универзитета у Келну (http://www.slavistik.phil-fak.uni-koeln.de/2306.html), од 17. до 20. фебруара 2020. године, у просторијама Задужбине „Доситеј Обрадовић” и Института за књижевност и уметност у Београду, одржане су интернационалне радионице посвећене проучавањима слободних вештина (artes liberales) ‒ аритметике и геометрије у контексту истраживања књижевности и култура словенских народа (http://www.slavistik.phil-fak.uni-koeln.de/41803.html; http://www.slavistik.phil-fak.uni-koeln.de/41802.html).

Истраживачки сусрети су започели обиласком археолошких и историјских споменика на Космају и у Крагујевцу, да би се након свечаног отварања скупа, на коме су говорили проф. емеритус др Душан Иванић (Филолошки факултет, Универзитет у Београду), др Симоне Хајне (ДААД, Београд) и др Драгана Грбић (Институт за славистику, Универзитет у Келну), наставили кроз пленарна предавања проф. др Снежане Самарџије (Филолошки факултет, Универзитет у Београду), проф. др Зорице Несторовић (Филолошки факултет, Универзитет у Београду), радионице које су водили проф. др Татјана Росић (Институт за књижевност и уметност, Факултет за медије и комуникације Универзитета Сингидунум), доц. др Мина Ђурић (Филолошки факултет, Универзитет у Београду), научни сарадник др Милош Миловановић (Математички институт, Српска академија наука и уметности), виши научни сарадник др Светлана Шеатовић (Институт за књижевност и уметност, Београд) и презентације студената Универзитета у Келну, Универзитета у Москви, Универзитета у Варшави и Филолошког факултета Универзитета у Београду, који су полазници мастер програма Културна и интелектуална историја између Истока и Запада (Cultural and Intellectual History between East and West) на Универзитету у Келну, као и студената докторских студија на Универзитету у Келну и на Филолошком факултету у Београду.

Научни део програма радионице посвећене геометрији био је праћен и стручним вођењем проф. др Владимира Симића (Филозофски факултет, Универзитет у Београду) кроз део поставке Народног музеја и упознавањем са другим збиркама Народног музеја, као и обиласком најрепрезентативнијих архитектонских здања Београда који је уприличила Тамара Танасијевић, студент докторских студија на Универзитету у Келну.

Разноврстан научноистраживачки програм био је обогаћен и посетом Задужбини Милоша Црњанског и разговором са председником Задужбине проф. др Милом Ломпаром (Филолошки факултет, Универзитет у Београду), чиме је симболично заокружен програм ових међународних радионица отпочет у јануару на Универзитету у Келну.

Гостујућим предавањима проф. др Мила Ломпара о проблематици календара у роману Друга књига Сеоба и суматраизму у Дневнику о Чарнојевићу Милоша Црњанског и предавањем проф. др Весне Ломпар (Филолошки факултет, Универзитет у Београду) о бројевима у српском језику у духу академске размене два партнерска универзитета отворен је на Универзитету у Келну први део научног програма ових интернационалних радионица, које су истовремено и део студијског мастер програма Културна и интелектуална историја између Истока и Запада.

Стручно организован програм, изврсна припремљеност излагача, изузетна стваралачка и радна енергија указују на дубоку посвећеност свих учесника интернационалних радионица иновативним истраживањима славистичких питања, као и на одличну сарадњу наставних и научних институција из Београда са Институтом за славистику Универзитета у Келну. Програм је реализован под покровитељством Немачке службе за академску размену (ДААД).

58. скуп слависта Србије у Београду

На Филолошком факултету у Београду у периоду 6−7. фебруара 2020. године одржан је 58. скуп слависта Србије.

У оквиру овог традиционалног зимског окупљања слависта, које организује Славистичко друштво Србије уз помоћ Филолошког факултета и Руског дома у Београду, истовремено се реализују научни симпозијум и семинар за стручно усавршавање наставника руског језика. Тема научног симпозијума, који је окупио више од 80 слависта из десет европских земаља, гласио је „Словенски језици и књижевности: функционисање и учење у савременим условима“.

Семинар под називом „Унапређивање професионалних компетенција и организације наставе: годишњи семинар за професоре и наставнике руског језика” одвијао се по акредитованом програму. На отварању Скупа уручена је награда „Павле и Милка Ивић“ професору Љубисаву Ћирићу за дело “Речник говора Лужнице”, као и повеље „Радован Кошутић“, повеље почасног члана и захвалнице Славистичког друштва Србије.

61. РЕПУБЛИЧКИ ЗИМСКИ СЕМИНАР ДРУШТВА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ СРБИЈЕ

На Филолошком факултету Универзитета у Београду, у организацији Друштва за српски језик и књижевност Србије (http://drustvosj.fil.bg.ac.rs), уз подршку Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, од 7. до 9. фебруара 2020. године одржан је 61. традиционални Републички зимски семинар за наставнике и професоре српског језика и књижевности основних и средњих школа.

У оквиру богатог тродневног програма око хиљаду четиристо учесника Семинара имало је прилику да послуша десетак пленарних излагања предавача из различитих наставних и научних институција, да посети неку од двадесет шест радионица наставника основних, средњих школа и универзитета, као и научних истраживача, да погледа занимљив културноуметнички програм који су припремили наставници-ствараоци, ученици-уметници и професори-писци, да присуствује доделама награда и признања за најбољи средњошколски писмени задатак, за најактивније литерарне и лингвистичке секције, најрепрезентативније часописе и најиновативнију методичку припрему, да поздрави гостујућег писца, упозна се са новим издањима часописа и књига Друштва за српски језик и књижевност Србије, да буде на књижевним вечерима, представљањима најбољих романа, промоцијама књига.

У препуној Сали хероја пленарно излагање на тему „Слојеви лексике савременог српског језика” одржала је проф. др Рајна Драгићевић. Међу понуђеним радионицама у програму Семинара била је и радионица на тему „Страни језици у делима српске књижевности у настави”, коју је водила доц. др Мина Ђурић. Последњег дана Семинара уприличена је Годишња изборна скупштина Друштва за српски језик и књижевност Србије.

Уз сумирање резултата претходног мандатног периода проф. др Зоне Мркаљ, дотадашњег председника Друштва, извештаје о раду подружница, бројне похвале за рад Друштва и организацију Семинара, на Скупштини су за новог управника и заменика Друштва за српски језик и књижевност Србије изабрани проф. др Весна Ломпар (Катедра за српски језик са јужнословенским језицима Филолошког факултета у Београду) и проф. др Славко Петаковић (Катедра за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета у Београду).

Књижевни семинар и изложба „Међународни Џејмс Џојс” на Филолошком факултету Универзитета у Бањој Луци

На Филолошком факултету Универзитета у Бањој Луци (https://www.flf.unibl.org/) већ неколико семестара организује се Књижевни семинар. Ова манифестација окупља предаваче и проучаваоце књижевности из различитих наставних и научних центара који кроз предавања по позиву имају прилике да о својим истраживачким темама разговарају са колегама и студентима из Бање Луке. Уз многе угледне тумаче књижевности, предавање на тему „Вишемедијалне интриге Павићевог текста” 28. новембра 2019. године имала је част да одржи и доц. др Мина Ђурић. Предавању су присуствовали колеге и студенти са Катедре за србистику Филолошког факултета у Бањој Луци, као и заинтересоване колеге са других катедара.

Филолошки факултет Универзитета у Бањој Луци је током 2019. године обележавао деценију постојања. Тим поводом су се одржали богати научни, културни и уметнички програми, међу којима су и књижевне вечери, сусрети са гостујућим писцима, предавања, изложбе. Под покровитељством Амбасаде Ирске у Босни и Херцеговини, у Галерији „Ђура Јакшић” Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци постављена је изложба „Међународни Џејмс Џојс”, која ће за посетиоце бити отворена до 31. јануара 2020. године. Уз зналачки изабране материјале, изложба на занимљив начин приказује најзначајније моменте Џојсовог живота и рада, његове поетичке саговорнике, изазове око објављивања дела и др. Отварање изложбе, о којој је 20. децембра 2019. године говорио проф. др Петар Пенда, декан Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци и редовни професор на Катедри за англистику, пратило је и предавање „Јужнословенски Џојс” доц. др Мине Ђурић.

Изузетна залагања и заинтересованост професора и студената са различитих катедара Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци и из других наставно-научних центара показују да компаративна изучавања српске књижевности, као и (јужно)словенских аспеката џојсологије, имају своју сигурну будућност на овим просторима.

Предавање у МАНУ

У четвртак, 5. децембра 2019, на позив Македонске академије наука и уметности, проф. др Рајна Драгићевић одржала је предавање у тој институцији. Предавању су присуствовали поједини чланови МАНУ, студенти и наставници Катедре за македонски језик и јужнословенске језике Филолошког факултета Универзитета у Скопљу и сарадници Института за македонски језик.

 

Академик Зузана Тополињска и проф. Рајна Драгићевић
Академик Зузана Тополињска и проф. Рајна Драгићевић
Проф. Марјан Марковић, дописни члан МАНУ, проф. Станислава Тофоска Јаневска, управник Катедре за македонски језик Филолошког факултета у Скопљу и проф. Рајна Драгићевић
Проф. Марјан Марковић, дописни члан МАНУ, проф. Станислава Тофоска Јаневска, управник Катедре за македонски језик Филолошког факултета у Скопљу и проф. Рајна Драгићевић

25 година словакистике у Загребу

На Филозофском факултету у Загребу 6. и 7. децембра 2019. године одржан је међународни научни скуп поводом 25 година универзитетских студија словачког језика и књижевности. У скупу су учешће узели словакисти из више европских земаља, а београдску словакистику су овом приликом представљали: Зузана Чижикова, Јулијана Бењова, Стефана Пауновић-Родић, Далибор Соколовић и Марко Стојановић.