У одмаралишту Московског државног универзитета Красновидово, од 8. до 12. новембра одржана је „Прва школа србистике: Доминанте српске културе“ (I научно-практическая школа сербистики: Доминанты сербской культуры), у организацији Филолошког факултета МГУ, Института за славистику РАН и Института за лингвистичка истраживања РАН.

Учесници школе били су руски и српски студенти србистике из Москве, Санкт Петербурга, Бања Луке, Београда и Никшића. Учествовало је и седам студената Србистике и Русистике београдског Филолошког факултета: Драгана Дукић, Небојша Ђорђевић, Александра Ивановић, Наталија Јевтовић, Тијана Копривица, Милош Макевић и Анђела Реџић.

Предавачи су били професори и сарадници Московског државног универзитета, Државног универзитета у Санкт Петербургу, Института за славистику РАН, Института за лингвистичка истраживања РАН, Универзитета у Келну, а међу њима је била и Рајна Драгићевић, професор Катедре за српски језик београдског Филолошког факултета.

Рад је био организован у виду предавања, радионица и округлих столова. Студенти Филолошког факултета у Београду имали су запажена излагања у округлим столовима.

Школа итоговая программа PDF

На Катедри за славистику Филолошког факултета у Београду у среду 6. новембра 2019. године уприличено је предавање о пољско-српским дипломатским и војним односима. Предавање је одржао потпуковник Доминик Коњечни, заменик војног аташеа Републике Пољске у Републици Србији. Повод за организацију догађаја је 100. годишњица успостављања дипломатских веза између Србије и Пољске коју наше две земље ове године обележавају. Сусрет са београдским полонистима и славистима завршен је презентацијом пољских традиционалних кулинарских специјалитета.

У организацији Шлеског института у Ополу (instytutslaski.com) одржана је 16. октобра 2019. године конференција под називом „Мултилингвизам у јавном простору. Шлезија и Лужица из пољске и европске перспективе“. На конференцији, која је привукла и велику пажњу локалних медија, учествовали су историчари, фолклористи и лингвисти из Пољске, Немачке, Чешке и Србије.

Међународни славистички центар на Филолошком факултету у Београду (http://www.fil.bg.ac.rs/lang/sr/centri-i-instituti/medjunarodni-slavisticki-centar-msc/) био је организатор важних славистичких окупљања: 49. скупа слависта (Семинара српског језика, књижевности и културе) и 49. научног састанка слависта у Вукове дане.

Семинар српског језика, књижевности и културе започео је 25. августа 2019. године Курсом за усавршавање лектора у Образовно-културном центру „Вук Караџић” у Тршићу и Центру за културу „Вук Караџић” у Лозници, а затим је све до 21. септембра 2019. године, кроз часове Курса савременог српског језика и историје језика, Курса савремене српске књижевности, лекторска вежбања, конверзациона вежбања, разноврсна предавања, Курс народних песама и игара, Малу школу рокенрола, посете значајним научним институцијама, задужбинама и музејима и обиласке споменика културе, наставио са радом као 49. скуп слависта на Филолошком факултету у Београду. Око шездесет студената и лектора из двадесетак земаља, који су били полазници овогодишњег Семинара српског језика, књижевности и културе, имали су прилике да обогате своје знање и упознају знаменитости наше земље, као и да сарађују са предавачима са Катедре за српски језик са јужнословенским језицима, Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, Катедре за славистику, Катедре за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду, са пројеката Института за српски језик САНУ и из многих других институција. Проф. др Рајна Драгићевић, председник Савеза славистичких друштава Србије, доц. др Бранко Вранеш и доц. др Мина Ђурић, чланови Управног одбора Савеза славистичких друштава Србије, такође су учествовали у различитим облицима рада Међународног славистичког центра.

Научни састанак слависта у Вукове дане одржао се од 12. до 16. септембра 2019. године у Београду и Тршићу. Теме из области језика и књижевности ‒ Разговорни језик и српски књижевни/стандардни језик, Лексикографско-енциклопедијска парадигма у српској прози, Савина Српска архиепископија (1219‒2019) ‒ Осам векова развоја српске писмености и духовности, окупиле су деведесетак научника славистичких катедара, института и истраживачких центара из Бањалуке, Београда, Берлина, Великог Трнова, Вроцлава, Источног Сарајева, Јене, Катовица, Кијева, Крагујевца, Косовске Митровице, Москве, Никшића, Ниша, Новог Сада, Познања, Сомбора, Софије, Торина, Хамбурга, Цетиња. Током 49. научног састанка слависта у Вукове дане у организацији Филолошког факултета и Министарства културе и информисања одржан је и Округли сто Употреба ћирилице у јавном простору (службена и јавна употреба ћирилице). Квалитетни реферати и дискусије током научног скупа, богата издавачка делатност Међународног славистичког центра, као и велика заинтересованост студената из земље и иностранства за теме из области српског језика, књижевности и културе, чине се одличном основом за припрему следећих, јубиларних славистичких окупљања у организацији Међународног славистичког центра: 50. скупа слависта и 50. научног састанка слависта у Вукове дане.

На Филозофском факултету Универзитета Коменског у Братислави одржан је у периоду 20-21.8.2019. словакистички симпозијум под називом „Идентитет, језик, култура“. Организатор сусрета је био Центар за словачки језик као страни (Studia Academica Slovaca – www.fphil.uniba.sk/sas). Учесници скупа, словакисти и лектори словачког језика из читавог света, имали су прилику за размену искустава, обнову контаката и успостављање нових, као и за упознавање са текућом лингводидактичком продукцијом.

Од 4. до 7. јуна у Минску је одржана конференција Комисије за творбу речи Међународног комитета слависта Славянская дериватография: словари производных слов и производные слова в словарях. На конференцији је, као представник Србије, учествовала и проф. др Рајна Драгићевић.

Доц. др Далибор Соколовић, доц. др Мина Ђурић и проф. др Рајна Драгићевић осмислили су и одржали изборни курс Јужнословенске-западнословенске језичке, књижевне и културне паралеле за студенте србистике у Институту за западнословенске и јужнословенске језике Универзитета у Варшави.

Циљ курса био је представљање и разматрање односа између српског и пољског језика, књижевности и култура. Неким процесима се пришло шире, па су се поредиле јужнословенске и западнослевенске кутуре. Анализирала се културна прошлост и садашњост српске и пољске културе.

Доц. др Далибор Соколовић представио је основне принципе и процесе језичке политике и језичког планирања у јужнословенским и западнословенским језицима у различитим фазама њиховог развоја.

Доц. др Мина Ђурић је на примерима јужнословенских и западнословенских књижевности 20. и 21. века, у контексту компаративног изучавања и других дела светске књижевности, уметности и културе, указала на могућности интердисциплинарног и интермедијалног приступа текстовима.

Проф. др Рајна Драгићевић је на примерима лексике српског и пољског језика указала на утицај глобализације на лексичке фондове савремених словенских језика и на творбене и семантичке промене до којих долази под утицајем енглеског језика.

План је да Савез славистичких друштава Србије објави материјал са одржаних предавањау виду приручника за студенте србистике у Пољској и другим западнословенским земљама. Са проф. др Збигњевом Грењом, деканом Факултета за полонистику Универзитета у Варшави, договорено је да ће приручник бити преведен на пољски језик и објављен и у изадњу Универзитета у Варшави.