У неочекивану посету Београду крајем протекле седмице пристигао је шпански слависта др Рафаел Гусман Тирадо, професор Катедре за грчку и словенску филологију Универзитета у Гранади и члан Президијума Међународне асоцијације предавача руског језика и књижевности – http://wpd.ugr.es/~rguzman/.

Током свог боравка, одржао је састанке са проф. др Анђелком Пејовић, управницом Катедре за иберијске студије, и доц. др Далибором Соколовићем, управником Катедре за славистику и потпредседником Савеза славистичких друштава Србије.

Теме разговора обухватиле су могућности унапређења сарадње београдских филолога са колегама из Гранаде, као и успостављање директних институционалних односа између српских и шпанских славистичких организација.

У част празника Ћирила и Методија и Дана словенске писмености Национални универзитет „Иван Франкo” у Лавову, у сарадњи са Институтом за славистику, Катедром за словенску филологију, Катедром за пољску филологију Националног универзитета у Лавову и Катедром за пољски језик Универзитета „Николa Коперник” у Торуњу, 21. и 22. маја 2020. године, организовао је традиционални XXVIII међународни славистички колоквијум, овога пута, због епидемиолошких разлога, посредством одговарајуће видео-платформе. Организациони комитет Колоквијума, на челу са проф. др Алом Татаренко (Алла Татаренко), управником Катедре за словенску филологију Националног универзитета у Лавову и др Игором Шпиком (Iгор Шпик), директором Института за славистику Националног универзитета у Лавову, уз изврсну програмску и техничку подршку својих колега, свим учесницима пленарног, завршног заседања и секција омогућио је изузетно квалитетан рад, како током излагања реферата, тако и у оквиру времена предвиђеног за дискусије, чиме је први пут у историји одржавања овог Колоквијума скуп реализован онлајн, а, по сведочењу учесника, са подједнаким научним жаром и успехом као и претходни скупови у Лавову.

После свечаног отварања Колоквијума и поздравних речи домаћина и организатора скупа, уследило је пленарно заседање, у оквиру кога су се, кроз 3Д презентацију показали домети археолошких открића и реконструисао начин живота староседелаца плиснеске области. Кроз представљање славистичких издања из Лавова, учесници скупа могли су подробно да се упознају са најновијим научним достигнућима лавовске славистике.

Током два дана Колоквијума учесници из Украјине, Пољске, Белорусије, Италије, Немачке, Словачке, Словеније и Србије представљали су своја истраживања у секцијама посвећеним изучавању језика, књижевности и историје културе. Научно разноврсне и актуалне теме из морфологије, лексикологије, фразеологије, норме и других лингвистичких области разматране су на материјалу различитих словенских језика. Од грађе из историје словенских књижевности до постмодерних и савремених аутора, истраживачи су дискутовали о темама које се тичу канона, рецепције једне књижевности у другој говорној средини, о питањима приказа границе и емиграције у књижевним делима, а сагледавали су истраживане изворе и у компаративном контексту у односу на ликовну и музичку уметност, електронске медије и др. У оквиру секције историје културе учесници скупа су се бавили научним пољима која су се односила на теме одређених народних песама, питања развитка штампе, наративе везане за Источну и Централну Европу и многе друге, док су се у свакој секцији, према извештајима које су учесници имали прилике да добију на крају скупа од модератора секција, водиле живе и развијене научне дискусије.

При завршним разматрањима поводом Колоквијума, уз истицање беспрекорне организације, искрене ревности свих учесника у оквиру реализације скупа и суштинске врлине филолошких сусрета, који су и у отежаним околностима уз вољу посвећених изучавалаца оствариви, закључено је да је по многим аспектима и за учеснике и за организаторе овај скуп, како у историји Колоквијума, тако и шире, представио једну врсту важне споне у доменима сарадње више образовних и научних центара и означио достојан начин одржавања континуитета у обележавању значајног датума за историју словенских језика, књижевности и култура.

Интернационалне радионице Института за славистику Универзитета у Келну

У организацији др Драгане Грбић са Института за славистику Универзитета у Келну (http://www.slavistik.phil-fak.uni-koeln.de/2306.html), од 17. до 20. фебруара 2020. године, у просторијама Задужбине „Доситеј Обрадовић” и Института за књижевност и уметност у Београду, одржане су интернационалне радионице посвећене проучавањима слободних вештина (artes liberales) ‒ аритметике и геометрије у контексту истраживања књижевности и култура словенских народа (http://www.slavistik.phil-fak.uni-koeln.de/41803.html; http://www.slavistik.phil-fak.uni-koeln.de/41802.html).

Истраживачки сусрети су започели обиласком археолошких и историјских споменика на Космају и у Крагујевцу, да би се након свечаног отварања скупа, на коме су говорили проф. емеритус др Душан Иванић (Филолошки факултет, Универзитет у Београду), др Симоне Хајне (ДААД, Београд) и др Драгана Грбић (Институт за славистику, Универзитет у Келну), наставили кроз пленарна предавања проф. др Снежане Самарџије (Филолошки факултет, Универзитет у Београду), проф. др Зорице Несторовић (Филолошки факултет, Универзитет у Београду), радионице које су водили проф. др Татјана Росић (Институт за књижевност и уметност, Факултет за медије и комуникације Универзитета Сингидунум), доц. др Мина Ђурић (Филолошки факултет, Универзитет у Београду), научни сарадник др Милош Миловановић (Математички институт, Српска академија наука и уметности), виши научни сарадник др Светлана Шеатовић (Институт за књижевност и уметност, Београд) и презентације студената Универзитета у Келну, Универзитета у Москви, Универзитета у Варшави и Филолошког факултета Универзитета у Београду, који су полазници мастер програма Културна и интелектуална историја између Истока и Запада (Cultural and Intellectual History between East and West) на Универзитету у Келну, као и студената докторских студија на Универзитету у Келну и на Филолошком факултету у Београду.

Научни део програма радионице посвећене геометрији био је праћен и стручним вођењем проф. др Владимира Симића (Филозофски факултет, Универзитет у Београду) кроз део поставке Народног музеја и упознавањем са другим збиркама Народног музеја, као и обиласком најрепрезентативнијих архитектонских здања Београда који је уприличила Тамара Танасијевић, студент докторских студија на Универзитету у Келну.

Разноврстан научноистраживачки програм био је обогаћен и посетом Задужбини Милоша Црњанског и разговором са председником Задужбине проф. др Милом Ломпаром (Филолошки факултет, Универзитет у Београду), чиме је симболично заокружен програм ових међународних радионица отпочет у јануару на Универзитету у Келну.

Гостујућим предавањима проф. др Мила Ломпара о проблематици календара у роману Друга књига Сеоба и суматраизму у Дневнику о Чарнојевићу Милоша Црњанског и предавањем проф. др Весне Ломпар (Филолошки факултет, Универзитет у Београду) о бројевима у српском језику у духу академске размене два партнерска универзитета отворен је на Универзитету у Келну први део научног програма ових интернационалних радионица, које су истовремено и део студијског мастер програма Културна и интелектуална историја између Истока и Запада.

Стручно организован програм, изврсна припремљеност излагача, изузетна стваралачка и радна енергија указују на дубоку посвећеност свих учесника интернационалних радионица иновативним истраживањима славистичких питања, као и на одличну сарадњу наставних и научних институција из Београда са Институтом за славистику Универзитета у Келну. Програм је реализован под покровитељством Немачке службе за академску размену (ДААД).