Категорија: Актуелности

Дучићева година у Српској академији наука и уметности

Српска академија наука и уметности је 2021. годину посветила и обележавању сто педесет година од рођења Јована Дучића (https://www.sanu.ac.rs/godina-akademika-jovana-ducica/). Тим поводом је током 2021. године уприличено неколико свечаних скупова и академија где је представљена разноврсност Дучићевог опуса и његових тумачења, постављена изложба Јован Дучић: трагање за новим аутора проф. др Злате Бојовић, редовног члана САНУ, организован научни скуп Јован Дучић – песник и дипломата, приређене књиге Јован Дучић: живот, дело, време на српском и на енглеском језику, чији су уредници проф. др Љубодраг Димић, редовни члан САНУ, и проф. др Јован Делић, дописни члан САНУ.

Више свечаних тематских скупова и академија показало је свежину Дучићевог песничког и есејистичког стваралаштва, која је била посредована зналачким глумачким казивањима и врсним тумачењима Љубомира Симовића, редовног члана САНУ, Мира Вуксановића, редовног члана САНУ и проф. др Јована Делића, дописног члана САНУ, а у оквиру једног од скупова пропаћена и композицијама инспирисаним Дучићевим стиховима чији је аутор Светислав Божић, дописни члан САНУ. Различити по форматима, свечани скупови су посведочили снагу присутности Дучићевих дела како међу стручном, тако и широм читалачком публиком.

Од 7. септембра до 7. новембра 2021. године у Галерији Српске академије наука и уметности могла је да се посети изложба Јован Дучић: трагање за новим (https://www.sanu.ac.rs/jovan-ducic-traganje-za-novim/). Кроз богату документарну и архивску грађу из неколико музејских, библиотечких и научних центара, ова јединствена монографска изложба приказала је целовити Дучићев опус, осликала Дучићев живот у Требињу, Београду и бројним градовима Европе и света током дипломатске каријере, осветлила Дучићев однос према Академији, поетичким сапутницима и саговорницима, и забележила изузетну посећеност. Аутор изложбе и пропратног каталога је проф. др Златa Бојовић, редовни члан САНУ, а изложбу је два пута недељно у току њеног трајања стручно водила доц. др Мина Ђурић са Филолошког факултета Универзитета у Београду.

На научном скупу Јован Дучић – песник и дипломата, који је одржан 9. и 10. децембра 2021. године у Свечаној сали САНУ, кроз тридесет два изложена реферата, представљено је иновативно ишчитавање Дучићевог дела из перспективе компаративних, интердисциплинарних и интермедијалних приступа (https://www.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2021/12/Program-Jovan-Du%C4%8Di%C4%87.pdf). Продубљеност покренутих тумачења Дучићевих књижевних остварења резултираће зборником научних радова, чија се објава планира у 2022. години. Након свечаног почетка скупа, који су отворили проф. др Владимир Костић, академик и председник САНУ, академик Злата Бојовић, председник Организационог одбора, и дописни члан САНУ Јован Делић, приказан је документарни филм Кроз Требиње са… Јованом Дучићем (https://www.youtube.com/watch?v=kIcTvkOof2k), чији су аутори Тамара Стојановић, Сара Арва и Иван Праштало, студенти и чланови Продукције Алумнија Филолошког факултета, а саговорници су Драга Бошковић (рођ. Дучић), Љиљана Нинковић из Народне библиотеке Требиње и доц. др Мина Ђурић.

Уредничко деловање проф. др Љубодрага Димића, редовног члана САНУ, и проф. др Јована Делић, дописног члана САНУ, у оквиру књиге Јован Дучић: живот, дело, време, која је приређена на српском и на енглеском језику, окупило је прилоге који приказују Дучићеву биографију и библиографију, Дучићев стваралачки рад (поезију, путописе, есеје и друга прозна дела), као и Дучићеву позицију у Академији, а аутори засебних поглавља према редоследу у публикацији су: Јован Делић (аутор више поглавља), Миладин Милошевић, Љубодраг Димић, Мина Ђурић, Владимир Гвозден, Александар Милановић, Недељка Бјелановић, Владан Бајчета, Злата Бојовић, Драгана Крстић Лукић и Светлана Симоновић Мандић. Доступност издања на два језика и целовитост истраживања Дучићевог живота и опуса допринеће и рецепецији у контексту вишеструких читалачких интересовања на различитим говорним подручјима.

Поменутим манифестацијама и публикацијама Српска академија наука и уметности годину Јована Дучића придружује претходним обележавањима јубилеја Јована Цвијића, Стојана Новаковића, Михаила Петровића Аласа, Слободана Јовановића и Владана Ђорђевића, а наставља праћењем знаменитих годишњица истакнутих чланова САНУ, наше културе, науке и друштва.

Белоруско-српске књижевне везе као тема предавања доц. Ане Наумове

Доц. Ана Наумова са Филолошког факултета Белоруског државног универзитета у Минску (https://bsu.by/faculties/filologicheskiy-fakultet-d) крајем новембра 2021. године реализовала је наставничку мобилност на Филолошком факултету Универзитета у Београду, у оквиру програма Еразмус+. Тим поводом на Катедри за славистику и Катедри за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета уприличено је више сусрета и дискусија о предавању српског језика као страног, превођењу српске књижевности у Белорусији и изучавању белоруског језика, књижевности и културе у Србији.

Посебну пажњу заинтересоване публике привукло је и предавање „Иво Андрић у белоруско-српским књижевним везама” колегинице Наумове, одржано 24. новембра 2021. године на Филолошком факултету у Београду, а које је било реализовано у комбинованој форми, уз учешћа уживо и на даљину. Предавању су присуствовали и у разговорима учествовали наставници више катедара Филолошког факултета, истраживачи из других научних институција и студенти основних, мастер и докторских академских студија. Скуп су поздравили проф. др Александар Јерков и проф. др Далибор Соколовић, координатор мобилности у оквиру програма Еразмус+ на Филолошком факултету, а програмом је модерирала доц. др Мина Ђурић.

Кроз богат приказ историје белоруско-српских књижевних веза и научног изучавања српске књижевности у Белорусији, колегиница Ана Наумова је анализирала рецепцију Андрићевих дела у оквирима тумачења, могућности превођења и предавања, те отворила широки хоризонт за дискусију о будућности академских изучавања белоруско-српских књижевних веза.

“Словенски језици: генеалогија и идеологија”

У издању Савеза славистичких друштава Србије објављена је нова књига проф. др Данка Шипке “Словенски језици: генеалогија и идеологија”, која се бесплатно може преузети на сајту Савеза: http://ssds.org.rs/publikacije_preuzimanje/SipkaStoryofSlavicSrpskiFinal.pdf

Школа србистике

Шестог и седмог новембра одржана је трећа по реду Школа србистике, у организацији Филолошког факултета Универзитета М. В. Ломоносова у Москви, Института за славистику Руске акдемије наука, Института за лингвистичка истраживања Руске академије наука и Филолошког факултета Универзитета у Београду. Учесници Школе били су студенти србистике из Москве, Београда, Нижњег Новгорода, Санкт Петербурга, Ниша и Никшића, као и професори из Москве, Београда и Бањалуке. Србију су представљали студенти Анђела Митић, Драгана Дукић, Наталија Јевтовић, Стеван Јовићевић, Небојша Ђорђевић и Магда Миликић, а Савез славистичких друштава представљали су доц. др Бранко Вранеш (као један од предавача) и проф. др Рајна Драгићевић (као члан Организационог комитета Школе србистике).

Међународна научна конференција поводом обележавања 200 година од рођења Ф. М. Достојевског, Институт за славистику Руске академије наука

Поводом обележавања 200 година од рођења Ф. М. Достојевског Институт за славистику Руске академије наука (https://inslav.ru/) организовао је 19. и 20. октобра 2021. године Међународну научну конференцију Восприятие творчества Ф.М. Достоевского в славянском зарубежье.

Конференција је одржана у комбинованој форми (уз учешћа уживо и на даљину), а окупила је проучаваоце из различитих институција посвећених славистичким истраживањима у Русији, Пољској, Словачкој, Србији, Украјини, Хрватској, Чешкој. Поетички утицаји књижевног опуса Достојевског разматрани су из перспективе богате и динамичне рецепције у словенским земљама. У том контексту је доц. др Мина Ђурић (Филолошки факултет Универзитета у Београду) представила и значај Бахтинових тумачења полифоније на примерима дела Достојевског, анализирајући три периода стваралачке рецепције Достојевског у српској књижевности 20. века (Творческое восприятие полифонического романа Ф.М. Достоевского в сербской литературе ХХ в.), док је међу темама било заступљено и компаративно истраживање доц. др Василисе Шљивар (Филолошки факултет Универзитета у Београду) поводом тумачења интертекстуалних релација које је Казаков успостављао према стваралаштву Достојевског (Ф.М. Достоевский – учитель Владимира Казакова).

Питања како је у источнословенским, западнословенским и јужнословенским земљама читан, превођен и/или тумачен Достојевски у другој половини 19, током 20. и првих деценија 21. века, отворила су бројне теме за промишљања и будућа истраживања, о чему сведочи и квалитетан програм ове конференције: https://inslav.ru/conference/19-20-oktyabrya-2021-g-vospriyatie-tvorchestva-fm-dostoevskogo-v-slavyanskom-zarubezhe.

Скуп “Актуелна питања српског правописа”

На Филолошком факултету у Београду, 23. октобра, одржан је скуп “Актуелна питања српског правописа”. Организатори скупа били су Матица српска и Одбор за стандардизацију српског језика. На скупу су учествовали представници свих релевантних институција које се баве српским језиком у Србији, Црној Гори и Републици Српској. Учесници су расправљали о важећем Правопису Матице српске и давали предлоге за његову прераду, уједначавање и актуализацију.

Конференција на даљину Комисије за творбу речи у словенским језицима Међународног комитета слависта

У организацији Универзитета у Прешову (Словачка), од 7. до 9. септембра одржана је конференција на даљину Комисије за творбу речи у словенским језицима Међународног комитета слависта:
Slovanská slovotvorba: synchrónia, inovácie, neologizácia (Slavic Word-formation: Synchrony, Innovations, Neologization / Славянское словообразование: синхрония, инновации, неологизация). Србију су на тој конференцији представљали проф. др Рајна Драгићевић са Филошког факултета у Београду и проф. др Милан Ајџановић са Филозофског факултета у Новом Саду. 

XLVIII меѓународна научна конференција

У организацији Филолошког факултета Универзитета у Скопљу, у Охриду је 3. и 4. септембра одржана XLVIII меѓународна научна конференција при Меѓународниот семинар за македонски јазик, литература и култура. Координатор лингвистичког дела конференције била је проф. др Станислава Тофоска Јанеска. На овој конференцији учествовала је проф. др Рајна Драгићевић.

ПОЛОЖАЈ СРПСКОГА ЈЕЗИКА У САВРЕМЕНОМ ДРУШТВУ: ИЗАЗОВИ, ПРОБЛЕМИ, РЕШЕЊА – Закључци са скупа Матице српске

Поводом усвајања Закона о родној равноправности (у даљем тексту: Закон), којим су угрожене уставне слободе грађана, граматичка структура, речник и појмовни систем српскога језика (или других језика, зависно од тумачења Закона, односно намере предлагача Закона), као и достигнућа два столећа развоја науке о српском језику и бриге о српском књижевном, односно стандардном језику, Матица српска и Одбор за стандардизацију српског језика организовали су 3. јула 2021. године скуп истакнутих стручњака из области српског језика и друштвено-хуманистичких наука (лингвистике, науке о књижевности, социологије, филозофије, класичних наука, права, теологије).
На скупу су разматрани различити проблеми и ризици које носи употреба „родно осетљивог језика“, али и друге неповољне и изразито забрињавајуће одредбе садржане у Закону.

Цео текст можете преузети на линку

Позив за пријављивање постер-реферата за конгрес у Паризу

Информација о учешћу на XVII Међународном конгресу слависта у Паризу 2023. године

 

ПОЗИВ ЗА  ПРИЈАВЉИВАЊЕ ПОСТЕРА

 

Поштоване колегинице и колеге,

Савез славистичких друштава Србије обавештава вас да један од начина учешћа на XVII Међународном конгресу слависта у Паризу (од 28. августа до 1. септембра 2023. године) представља презентација постера. Овакав облик рада на Конгресу намењен је млађим истраживачима – асистентима и другим студентима докторских студија.

Аутори плаката имаће прилику да их представе током конгреса.

Пријаве треба послати на адресу Савеза славистичких друштава Србије до 30. септембра 2021. године:  ssd@fil.bg.ac.rs

Пријава за плакат треба да садржи име и презиме аутора, универзитет или институт, степен студија, електронску адресу, апстракт на српском језику који треба да обухвата до 1000 словних места са белинама и кључне речи.

Пријаве ће размотрити комисије Савеза славистичких друштава Србије, а коначну одлуку о прихватању постера Савез ће објавити до 30. децембра 2021. године.  Аутори прихваћених постера имаће прилику да објаве реферате  у посебној публикацији на пролеће 2023. године.

Информације о постерима могу се пронаћи на сајту организатора Конгреса:

https://mks-paris.sciencesconf.org/resource/page/id/12

Важне информације о припремама за Конгрес у Паризу можете пронаћи и на сајту Савеза славистичких друштава Србије: http://ssds.org.rs/# ,у рубрици МКС.

 

Молимо колегинице и колеге да имају у виду да Савез славистичких друштава Србије неће бити у могућности да сноси трошкове котизације, пута и смештаја за учешће на Конгресу.

 

Срдачни поздрави,

Савез славистичких друштава Србије