На отварању 55. Научног састанка у Вукове дане, које је одржано 17. септембра 2025. године, професору др Роберту Ходелу свечано је уручена Повеља Савеза славистичких друштава Србије за 2025. годину. Награда се додељује страним славистима за дугогодишњи научни допринос у проучавању српског језика или српске књижевности, као и српским славистима који имају високе научне резултате у вези са промоцијом србистике и славистике у свету.
Професор др Андреја Желе, академик Словеначке академије наука и уметности, одржала је 10. септембра 2025. године у Матици српској меморијално предавање у част академику Предрагу Пиперу. Тема предавања гласила је „О простору у језику: овог пута на примеру словеначког”. Меморијална предавања одржавају се од прошле године, а организатор је Савез славистичких друштава Србије са Матицом српском, Институтом за српски језик САНУ, Филолошким факултетом Универзитета у Београду и Филозофским факултетом Универзитета у Новом Саду. Овим предавањима негујемо успомену на професора Предрага Пипера, истакнутог српског лингвисту, чије животно дело представља непресушни извор научне инспирације и подстицај за нова теоријска промишљања и проучавања српског и других словенских језика.
Током свог боравка у Србији, професор Андреја Желе одржала је и предавање у Институту за српски језик САНУ. Предавање је било веома посећено, а било је посвећено квалификаторима којима се у лексикографији обележавају лексеме различитог степена нормативне прихватљивости.
Од 25. до 30. августа 2025. године одржан је XVII Међународни екстраординарни конгрес слависта у Паризу. Делегацију Србије представљало је више од четрдесет слависта, који су учествовали у секцијама, на тематским блоковима, округлим столовима или са постер рефератима. Академик Александар Лома одржао је пленарно предавање. Секцијски и постер реферати српских слависта објављени су у монографији „Српска славистика”, чији су уредници проф. др Рајна Драгићевић и проф. др Бошко Сувајџић, а издавач је Савез славистичких друштава Србије. Монографија је објављена на сајту Савеза, а тридесет штампаних примерака поклоњено је страним славистима на конгресу.
Савез славистичких друштава Србије послао је на Сорбону неколико стотина славистичких публикација које су објављене од XVI Међународног конгреса слависта у Београду (2018) до Конгреса у Паризу (2025). Књиге су превезене дипломатском поштом захваљујући Министарству спољних послова Републике Србије. Српски речници, монографије, зборници и часописи били су изложени на Сорбони, на изложби славистичких књига, заједно са таквим публикацијама других земаља, учесница конгреса. Библиотека српских књига остала је у Паризу као поклон Сорбони и део славистичке библиотеке Катедре за славистику Универзитета Сорбона.
Међународни славистички центар организовао је округли сто посвећен стогодишњици изучавања србистике у Француској. Овај догађај пропраћен је објављивањем колективне монографије „Сто година србистике у Француској”, чији су уредници проф. др Драгана Мршевић Радовић и проф. др Бошко Сувајџић. Помоћ за објављивање ове значајне монографије Савез славистичких друштава Србије добио је од Канцеларије за јавну и културну дипломатију, која представља огранак Министарства спољних послова Републике Србије.
Током трајања ове значајне манифестације, у резиденцији Амбасаде Србије организован је свечани пријем за учеснике и организаторе Конгреса.
Српска делегација имала је пријем и у Културном центру Србије, а тамо се разговарало о даљој сарадњи и могућностима представљања српске славистике у Паризу.
У оквиру припрема за XVII међународни конгрес слависта, који ће се одржати од 25. до 30. августа 2025. године у Паризу, Савез славистичких друштава Србије објавио је зборник радова чланова делегације Републике Србије. У зборнику су објављени секцијски и постер реферати, а српски слависти учествоваће и у тематским блоковима, округлим столовима, као и у заседањима комисија Међународног славистичког комитета. Делегација Србије биће једна од најбројнијих на предстојећем Конгресу и бројаће око 50 чланова.
Савез славистичких друштава Србије објавио је зборник реферата са међународне научне конференције Комисије за наставу словенских језика и књижевности Међународног славистичког комитета. Конференција је одржана 21. децембра 2024. године. Овај зборник представља значајан допринос српских слависта међународном славистичком покрету.
У периоду 2–4. јуна 2025. године, у организацији Одсека за словенску филологију Универзитета у Гранади, одржана је 6. међународна славистичка конференција GranaSlavic 2025 (https://www.granaslavic2025.com). На програму конференције (https://www.granaslavic2025.com/program) нашли су се и реферати учесника са универзитета у Београду, Крагујевцу, Нишу и Новом Саду. Конференција је била прилика да се представе тренутна славистичка истраживања и оснажи комуникација међу славистичким академским центрима широм Европе.
У Институту за бугарски језик Бугарске академије наука у Софији, 14. маја 2025. године отворена је изложба посвећена др Марину Младенову, дугогодишњем професору бугаристике на Катедри за српски језик са јужнословенским језицима Филолошког факултета. Аутор ове садржајне изложбе је др Радостина Стојанова, лектор за бугарски језик на Филолошком факултету у Београду и сарадник Института за бугарски језик БАН. На отварању изложбе говорила је проф. др Рајна Драгићевић, која је нагласила улогу проф. Младенова не само у развоју српске бугаристике већ и српске новинарске стилистике. Проф. Младенов је својим научним делима, речницима, преводима и уџбеницима оставио дубок траг у српско-бугарским културним везама.
У организацији Андрићевог института и Савеза славистичких друштава Србије, у Андрићграду је од 10. до 16. новембра одржан семинар „Српско-руски мостови”. На семинару је учествовало осамнаест руских студената србистике и других хуманистичких наука и четворо српских студената: Небојша Ђорђевић и Милош Милићевић, докторанди Филолошког факултета у Београду, и Ангелина Симић и Бојана Ковачевић, студенткиње Филолошког факултета у Бањалуци. Чланови организационог одбора семинара биле су проф. др Рајна Драгићевић и доц. др Екатерина Ивановна Јакушкина. Семинар је био посвећен руско-српским језичким, књижевним, друштвеним, историјским и уметничким везама. Предавачи су били проф. др Мило Ломпар, проф. др Слободан Антонић, проф. др Милош Ковић, проф. др Ирина Антанасијевић, проф. др Биљана Марић и доц. др Екатерина Јакушкина. Учесници семинара су слушали предавања еминентних предавача, учествовали у садржајним и дугим дискусијама, присуствовали пројекцијама значајних филмова српске кинематографије и ишли у организоване посете значајним локалитетима у Вишеграду, које је организовала проф. Дивна Васић, аутор монографије „Андрић и Вишеград”. Сви учесници семинара добили су на поклон књиге Андрићевог института, као и примерак Андрићевог романа „На Дрини ћуприја”, дар Задужбине Иве Андрића.
Зборник „Савремено проучавање српског језика и књижевности и других словенских језика и књижевности као матерњих, инословенских и страних” представља резултат XIX конгреса Савеза славистичких друштава Србије, који је одржан од 23. до 25. августа 2023. године. Чланови Уређивачког одбора зборника јесу проф. др Рајна Драгићевић (главни уредник), проф. др Далибор Соколовић, проф. др Мина Ђурић, доц. др Весна Николић, доц. др Валентина Илић и доц. др Никола Радосављевић. Обим зборника и квалитет радова објављених у њему сведоче о квалитету и значају националног славистичког конгреса.
На Факултету за хуманистику Шлеског универзитета у Катовицама одржана је у периоду 10–11. октобра 2024. године међународна интердисциплинарна конференција под називом „Панорама славистичких истраживања и студија у 21. веку”. Повод за одржавање скупа била је 50. годишњица славистике на Шлеском универзитету. Конференција је била прилика да се састану истраживачи и наставници из бројних европских славистичких универзитетских средина. Српску славистику су својим учешћем представљали Зузана Чижикова, Ана Марић и Далибор Соколовић.