Језик је суштински повезан са развојем и науке и друштва, рекао је Владимир Костић, председник САНУ на отварању изложбе.
Премали је био простор Галерије науке и технике САНУ да прими све заинтересоване 20. августа у вечерњим сатима на отварању изложбе “Српска лексикографија од Вука до данас” (аутора Рајне Драгићевић и Ненада Ивановића), која је и главна пратећа манифестација изузетног културног и научног догађаја – XVI међународног конгреса слависта (20-27. август) који је почео истог дана.
У свом надахнутом обраћању присутнима Костић је, између осталог, казао:
– Како је неко приметио, у доба када је Вук сакупљао писмена, Гете је писао “Фауста”. Са друге стране, фасцинира ме брзина којом су неки људи покушавали да то закашњење за светом смање, да тај размак што је могуће више пониште и да нас одведу тамо где бисмо по свакој логици морали да припадамо. Неки од тих људи су на артефактима који чине ову модерну изложбу – рекао је Костић, додајући да изложба из техничких разлога није у већем простору Галерије САНУ.
Ауторка Рајна Драгићевић је истакла да је изложбу иницирао професор Бошко Сувајџић, председник Међународног комитета слависта, а да су је подржали Секретаријат за културу града Београда и Министарство просвете, науке и технолошког развоја.
– Један од главних циљева изложбе јесте обележавање великог јубилеја српске културе, а то је 200 година од објављивања првог издања Српског рјечника Вука Стефановића Караџића. Публика ће се упознати са значајем тог речника, са фазама израде те књиге над књигама, са Вуковим начином израде тог дела, збиркама речи које су се нашле у њему. Поставка садржи и аутентична документа која је Вук сакупљао као грађу за своје најзначајније дело. Дочарано је и време у којем је Вук живео и радио кроз изложене његове личне предмете – који се иначе чувају у Музеју Вука и Доситеја – као што су прибор за писање, наочари, џепни сат.
Изложбу прати исцрпан каталог, а ауторка Драгићевић је напоменула и:
– Показаће се да су најважнији српскоречнички пројекти блиско повезани са настајањем и прогресом институција српске културе у 19. и 20. веку – напоменула је ауторка Драгићевић.
Изложба, како је истакнуто, има за циљ и да подсети да су речници ризница лексичког блага, етнографских и културолошких података о историји, те да одражавају и духовне и научне идеје које је српски народ пратио у различитим раздобљима, погледе на свет које је имао.
Судећи по коментарима – међу којима је и “нема сумње, речи нас одају, оне су наше огледало” – изложба је оставила веома снажан утисак, траје до 7. септембра, а уредници више пута апострофираног важног пратећег каталога су Милосав Тешић, Рајна Драгићевић и Ненад Ивановић.
Изложени панои су занимљивост за себе, а посветимо пажњу тек једном од њих на коме је исписано неколико давно заборављених речи:
душегубник – човек који не брине о души
душевадник – рђав човек који речима вади душу
губодушница – особа, ствар, појава која чини да се губи душа
гороглав – кад гори глава од посла, журбе, муке…
изгудети – опрезно изаћи