ТАНЈУГ: Изложба „Српска лексикографија од Вука до данас“

Изложба “Српска лексикографија од Вука до данас” аутора проф. др Рајне Драгићевић и др Ненада Ивановића отворена је вечерас у Галерији науке и технике САНУ.

Изложба је осмишљена као главна пратећа манифестација 16. Међународног конгреса слависта, који је данас отворен у Филолошком факултету у Београду.

Драгићевић је отварајући изложбу рекла да је до ње дошло неформалном сарадњом колега са катедре за српски језик филолошког факултета и Института за српски језик САНУ.

“Изложбу је иницирао професор Бошко Сувајџић, председник Међународног комитета слависта, а подржали Секретаријат за културу града Београда и Министарствио просвете, науке технолошког развоја”, казала је Драгићевић.

Према њеним речима, један од главних циљева изложбе јесте обележавање великог јубилеја српске културе, а то је 200 година од објављивања првог издања “Српског рјечника” Вука Стефановића Караџића.

“Публика ће се упознати са значајем тог ријечника, фазама израде те књиге над књигама, са
Вуковим начином израде тог дела, збиркама речи које су се нашле у њему… Поставка садржи и аутентична документа које је Вук сакупљао као грађу за своје најзначајније дело”, казала је Драгићевић.

Како каже, да би се дочарало време у којем је Вук живео и радио изложени су и његови лични предмети који се чувају у Музеју Вука и Доситеја.

“Прибор за писање, наочари, џепни сат…”, наводи Драгићевић.

Она истиче да изложба осветљава српску лексикографију из историјске перспективе

“Показаће се да су најважнији српско речнички пројекти, блиско повезани са настајањем и прогресом институција српске културе у 19. и 20. веку. Није било могуће представити историјат српских речника без задирања у прошлост Друштва српске словесности, касније САНУ и Матице српске. Свим овим институцијама и научницима који су у њима радили израда речника је била на врху приоритета”, казала је Драгићевић.

Она наглашава да су се аутори изложбе трудили да нагласе јасно препознатљив ланац српских интелектуалаца од Вука до данашњих генерација лингвиста који су се израђујући речнике надовезивали једни на друге, истовремено остављајући лични печат у српској лексикографији за будуће нараштаје.

Председник Српске академије наука и уметности Владимир Костић присуствовао је отварању изложбе.

Он је указао на закашњење са којем смо ми ушли у историјске народе Европе.
“Како је неко приметио, у доба када је Вук сакупљао писмена, Гете је писао Фауста. Са друге
стране фасцинира ме брзина са којом су неки људи покушавали да то закашњење смање, да тај размак што је могуће више пониште и да нас одведу тамо где би свакој логици морали да припадамо.

Неки од тих људи су на артефактима који чине ову модерну изложбу” казао је Костић.
Изложба ће бити отворена до 7. септембра.